Zahlađenje odnosa između Rusije i Zapada i rat sankcijama doveli su do toga da Moskva napravi zaokret i preorijentiše se na neke nove partnere i tržišta, među kojima je i Afrika. U Sočiju će krajem oktobra biti održan prvi u istoriji samit Rusija-Afrika, na koji će doći više od 40 lidera afričkih zemalja, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Očekuje se da će događaju u ruskoj olimpijskoj prestonici prisustvovati više od 9.000 učesnika, uključujući predstavnike afričkih i ruskih preduzeća, zvanične delegacije i novinare. Forum će biti strateški važan korak ka stvaranju najpovoljnijih uslova za razvoj trgovinskih i ekonomskih odnosa između Rusije i afričkih zemalja.
Predsednik Mozambika Filip Njusi, koji se nalazi u poseti Moskvi, smatra važnim što je Rusija stavila afričke zemlje među svoje prioritete. Kako je istakao, Afrika ima resurse, a Rusija je evropska zemlja sa razvijenim tehnologijama, znanjem i finansijskim mogućnostima za ulaganje u Afriku.
– Ovo je veliki događaj u istoriji rusko-afričkih odnosa, koji je, naravno, osmišljen da dodatno podstakne njihov razvoj. Od kraja osamdesetih godina je pevana pesma da nam ne treba Afrika. Kao rezultat toga, zatvorili smo ambasade, trgovinske misije i skoro sve kulturne centre. To je bila greška – kaže za Sputnjik Jevgenij Korendjasov, šef Centra za proučavanje rusko-afričkih odnosa i spoljne politike Afrike Ruske akademije nauka.
On navodi podatak da je trgovinski promet od tada porastao 20 puta i sada iznosi 20 milijardi dolara, kao i da trgovinom Rusija dobija značajan deo nekih prirodnih resursa iz Afrike, naročito boksita. Odatle pristiže u Rusiju i oko 30 odsto čaja i drugih tropskih poljoprivrednih proizvoda i sirovina.
Sve jači uticaj Afrike
Ekspert ističe da Afrika postaje sve važnija za Rusiju – ekonomski rast Crnog kontinenta raste, kao i njegov uticaj u svetskoj politici i ekonomiji.
– Africi smo potrebni, baš kao što je i nama potrebna Afrika. Afrika nam treba za našu spoljnopolitičku strategiju. Direktne ruske investicije u Africi premašuju 12 milijardi dolara. Ruske kompanije su prisutne na afričkom kontinentu, pre svega „Gasprom“, „Lukoil“, „Alrosu“ i druge. Ima ih više od dvadeset. Posebno nas zanimaju prirodni resursi – objašnjava Korendjasov.
Za Rusiju su odnosi sa Afrikom takođe od velikog geopolitičkog značaja, s obzirom na činjenicu da zemlje kontinenta čine značajan broj članica Ujedinjenih nacija. Afričke elite su impresionirane stavom Rusije o zaštiti suvereniteta država i osuđivanju prakse mešanja u unutrašnje stvari. Pored toga, tamo se pamti i ceni ogroman doprinos Sovjetskog Saveza procesu dekolonizacije kontinenta.
– Ovaj tzv. povratak Rusije u Afriku u zapadnim političkim, a naročito informacionim krugovima, interpretiraju kao napad imperijalističkog karaktera Rusije na interese zapadnih zemalja. Francuski ministar spoljnih poslova nedavno je u vezi sa intenziviranjem naših odnosa sa Centralnoafričkom Republikom najavio da je Francuska veoma zabrinuta zbog „antifrancuskog prisustva Rusije“. Takve izjave zvuče čudno, ako se uzme u obzir antiafričko prisustvo francuskih kolonijalista na kontinentu – kaže Korendjasov i zaključuje:
– Mi smo više od 400 godina bili zemlja usko fokusirana na evropski kontinent. Evrocentrična orijentacija je počela da nam donosi gubitke, jer je dosad više od 80 odsto naših ekonomskih veza bilo sa Zapadnom Evropom i, u određenoj meri, sa SAD. Ovo nije profitabilno. Ne možete sva jaja da stavite u jednu korpu u doba globalizacionih procesa.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
