Francuski mediji: Za Makrona je Putin uvek bio poseban gost

„Predsednici nisu štedeli gestove dobre volje, kako bi smanjili tenzije u odnosima između Rusije i EU, konkretno zbog Ukrajine, ali nisu izbegli diskusiju povodom konflikta u Siriji i ljudskih prava. Makron je najavio da će doći u Moskvu u maju 2020. godine, povodom obeležavanja 75. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom. Putin je odgovorio izrazom zahvalnosti. Rusi pridaju veliki značaj takvim proslavama, koje su zapadne zemlje bojkotovale od 2014. godine, odnosno, od aneksije Krima“, navodi list „Eko“.

„Mond“ ističe da je Makron u Bregansonu pružio ruku Rusiji, nazivajući je evropskom.Lider države je, kako se navodi, pružio Putinu srdačnu dobrodošlicu, ali momenti napetosti između dve zemlje su i dalje brojni — od Sirije do Ukrajine.

„Pozivajući svog gosta na obalu Sredozemnog mora, Makron je želeo da istakne toplinu u odnosu prema tako velikoj sili kakva je Rusija i da izrazi svoju ljubav, samo nedelju dana pre otvaranja samita G7, iz čijeg je članstva isključena Rusija. I od kakvog je značaja to što rezultati nisu toliko očigledni“, konstatuje „Mond“.

Uz ocenu da je francuski lider uvek smatrao Putina posebnim gostom, list „Mond“ piše da domaćin Jelisejske palate teži da bude na visini „dugoročne perspektive, koju nagoveštava zajednička istorija dve zemlje“ i iz tog razloga on je primio svog kolegu 2017. godine u veličanstvenim versajskim dvoranama, dok je Putin pozvao Makrona na proslavu Dana pobede 9. maja.

Razmena mišljenja govori da i dalje postoje brojni razlozi za napetost u odnosima između dve zemlje. Okončanje sukoba u istočnoj Ukrajini olakšalo bi povratak Rusije u sastav G7, iz koje je isključena 2014. godine, ističe ovaj francuski nedeljnik.

Po mišljenju komentatora lista „Opinjon“, Rusija, na čelu sa Putinom, je ključni faktor u vojnim i ekonomskim sukobima. Nije dovoljno da se ponovo uvede u igru, ali to je, nesumnjivo, neophodan uslov.

Diplomatija koja podrazumeva srdačno rukovanje i pažljivo formulisane fraze trebalo bi da ima umirujući efekat. Susret Makrona i Putina nije izuzetak, primećuje autor izveštaja u listu „Union“ i dodaje da se sve važne stvari dešavaju iza zatvorenih vrata, daleko od mikrofona i od objektiva kamere.

„Rad na čvrstim bilateralnim odnosima nikako nije dovoljan, ali je neophodan, s obzirom na to da su odnosi između EU i velikog suseda na istoku degradirani. To podržava klimu hladnog rata, koja je daleko od interesa dve ekonomske teritorije“, navodi autor teksta.

Po oceni lista „Figaro“, u Bregansonu je postavljen temelj za napredak povodom međunarodnih kriza.

„Kada je reč o regulisanju krize u Ukrajini, što je i uslov za povratak Rusije u G7, Makron je rekao da su oba lidera razgovarala o održavanju novog samita u ’normandijskom formatu‘ u najbliže vreme. To je, na kraju krajeva, cilj Makrona, koji je zaokupljen potragom za novim rešenjem tog problema i koji ukazuje na stvarne promene, koje su izražene u stavu novog ruskog predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog. Suzdržani ruski predsednik, ipak, smatra da u ukrajinskom dosijeu postoje stvari o kojima vredi diskutovati i izražava optimizam“, piše list.

„Oba sagovornika su se jednoglasno složila da bi sastanak u ’normandijskom formatu‘ trebalo da podrazumeva rezultate. Kada je reč o Siriji, oni su ostali pri svom mišljenju. Francuski predsednik je zatražio primirje u Idlibu, dok je ruski predsednik, saveznik Damaska, nepokolebljivo tvrdio da će Rusija do kraja biti posvećena borbi protiv terorizma“, konstatuje novinar „Figaroa“.