Novi carinski rat: Kečapom na automobile?

Ugrožene su stotine hiljada radnih mesta sa obe strane okeana. EU sprema odgovor: carine na američke proizvode, recimo kečap.

Čuveni logo kompanije Bayerische Motorenwerke podseća na propeler – jer firma je pre više od sto godina prvo pravila avionske motore – u plavo-belim bojama Bavarske. To je ponos ove nemačke pokrajine. Međutim najveći pogon firme koja je osvojila drumove širom sveta pod akronimom BMW ne nalazi se u Bavarskoj već u Južnoj Karolini – jednoj od manje srećnih država SAD gde je Donald Tramp pričom o obnovi ekonomije i otvaranju radnih mesta ubedljivo porazio Hilari Klinton.

– Ovi automobili se prave u Sjedinjenim Američkim Državama“, potcrtala je i kancelarka Angela Merkel na nedavnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu. Najveća fabrika BMW „nije u Bavarskoj nego u Južnoj Karolini – dodala je, ako nekome slučajno nije jasno. Nije u pitanju samo BMW već i Mercedes, Folksvagen, Porše… nemački automobilski giganti u SAD direktno zapošljavaju 118.000 radnika.

Međutim američki predsednik Tramp je izgleda namerio da optereti nemačke automobile kaznenim carinama. Po njegovom nalogu je američko Ministarstvo trgovine izradilo izveštaj koji je dostavljen Beloj kući. Tema: Da li uvoz stranih automobila i delova ugrožava „nacionalnu bezbednost“ Amerike? Premda sadržaj analize nije poznat javnosti, malo ko sumnja da je ishod baš onakav kako je Tramp i poručio – naravno da uvoz ugrožava Ameriku!

Trampa žulja minus u trgovini sa Nemcima 

Dokument Ministarstva je ionako samo oruđe koje Trampu treba u hroničnim pretnjama Nemcima. „Volim carine, ali volim i da o njima pregovaram“, rekao je on. Kako piše Špigel, „pregovaranje“ u Trampovom vokabularu otprilike znači: uradićete kako ja kažem ili ću ja uraditi kako ja hoću. To se pokazalo najkasnije proglašenjem vanrednog stanja kako bi Tramp mogao da prelije milijarde u gradnju graničnog zida ka Meksiku.

Svakog trenutka bi Tramp mogao da u velikom stilu pokrene carinski rat koji će posebno pogoditi Evropsku uniju, a najviše Nemačku gde su automobili maltene nacionalno dobro. Sveže brojke pokazuju da je ta branša prošle godine izvezla automobila za 230 milijardi evra i to pre svega zahvaljujući pojačanoj tražnji u Sjedinjenim Državama – tamo se kupuje bezmalo svaki deseti auto izvezen iz Nemačke (27,2 milijarde). U obrnutom smeru se uvoze automobili za tek 5,2 milijardi godišnje.

Iza masnog suficita u trgovini sa Amerikom – samo na polju automobila su to 22 milijarde evra godišnje – pomalja se i nemački ponos vozilima Made in Germany. „Ponosni smo na naše automobile. I imamo pravo da budemo [ponosni]“, rekla je Merkel. Takve poruke nailaze na odobravanje kod kuće, u zemlji koja je svetski izvozni šampion.

Ali činjenica da Amerikanci više kupuju nemačku robu nego što Nemci kupuju američku žulja Trampa još iz doba predsedničke kampanje. Sličan je odnos demonstrirao prema još tri zemlje sa kojima SAD imaju debeli trgovinski deficit – Kini, Japanu i Meksiku. U slučaju Nemačke se Tramp donekle oslanja na kritike koje godinama na račun Nemaca upućuju MMF i ostale zemlje EU – u ime budžetske discipline zvanični Berlin koči javnu i privatnu potrošnju. Tramp je dakle ubeđen da Nemci treba više da kupuju američko kako znaju i umeju.

Visok ulog – radna mesta 

Veruje se da bi Tramp išao na carine od 20 do 25 odsto za uvozne automobile i delove. „Centar za automoto istraživanja“ (CAR) sa sedištem u Mičigenu procenjuje da se svaki automobil proizveden u Americi sastoji od barem 40 do 50 odsto uvoznih komponenti. CAR računa da bi kaznene carine poskupele automobil na američkom tržištu za 2.750 dolara u proseku, da bi se godišnje prodavalo 1,3 miliona vozila manje te da se rizikuje gubitak 366.900 radnih mesta u SAD.

Crna predskazanja izgleda ne mogu da uplaše Trampa koliko su uplašila Berlin – u Nemačkoj oko 800.000 ljudi radi u autoindustriji, a još milion radnih mesta je indirektno vezano za branšu. Zato su u decembru šefovi tri američka diva, Folksvagena, Dajmlera i BMW-a, otišli na svojevrsno poklonjenje Trampu u pokušaju da ga odvrate od carina. Delovalo je da im je za kratko uspelo, no sada se američki predsednik vratio svom naumu.

Trezveniji sa ove strane Atlantika i dalje misle da je u pitanju veliki blef, da Tramp carinama preti samo kako bi primorao Evropsku uniju na sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD. Američki informativni portal Axios citira jednog insajdera iz Bele kuće koji tvrdi da Tramp namerno drži analizu Ministarstva trgovine u tajnosti „kako bi imao skriveni adut kojim preti“.

EU spremila odgovor? 

Odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ima usmeni dogovor sa Trampom da se obe strane uzdrže od jednostranih carina dok traju pregovori. Ali šef Bele kuće nema strpljenja. Šuška se da Francuska nema nameru da pristane na američke zahteve o liberalizaciji tržišta poljoprivrednih proizvoda jer se plaši protesta farmera pred evropske izbore u maju.

Brisel ipak ne čeka skrštenih ruku. Kada je Trampova administracija uvela carine na evropski čelik i aluminijum, odgovoreno je evropskim carinama na viski i motore poput onih Harlija Dejvidsona. Sada Evropska komisija ne želi da otkriva karte, ali Fajnenšel tajms doznaje da će prvi na crnu listu dospeti američki kečap, suvo grožđe, flasteri, koferi i zamrznuta riba.

Naspram carina na automobile, nameti na kečap ne deluju posebno impresivno. Ipak, u EU su ubeđeni da bockanje tu i tamo može dati dobre rezultate kada razni američki privrednici počnu da vrše pritisak na Belu kuću da obustavi carinske ratove. Kina i Kanada, koje su takođe u trgovinskoj zađevici sa Trampom, isto primenjuju taktiku viših carina za šarene palete proizvoda. Kanada je recimo oglobila američki kečap i toalet-papir.

Američko Ministarstvo trgovine bi do nedelje (24. februar) trebalo da saopšti da li su uvozni automobili „pretnja po nacionalnu bezbednost“. Ako jesu, onda Tramp ima 90 dana da uvede drakonske carine ili pak nastavi sa igrom pretnji dok od Evropske unije ne dobije ono što hoće.