Predsednica ECB Kristin Lagard pozvala je Evropsku komisiju da ukine unutrašnje trgovinske barijere, upozorivši da one guše konkurentnost.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izdala je ozbiljno upozorenje u vezi sa konkurentnošću Evropske unije, apelujući na Evropsku komisiju da hitno ukloni unutrašnje barijere koje sputavaju inovacije, produktivnost i investicije širom bloka.
U glavnom intervjuu za Fajnenšel tajms, Lagard je rekla da je ekonomija evrozone pokazala otpornost uprkos geopolitičkim i ekonomskim šokovima. Ipak, naglasila je da su potrebne dublje strukturne reforme kako bi se otključao puni potencijal, dodajući da monetarna politika sama ne može da postigne taj cilj.
– Sasvim smo blizu svog potencijala, ali ima još mnogo posla kada je reč o unapređenju produktivnosti u evrozoni – rekla je Lagard.
Ona je ukazala na ono što opisuje kao „samo-nametnute tarife“ koje i dalje ograničavaju kretanje robe i usluga unutar EU.
Prema procenama ECB, unutrašnje trgovinske barijere deluju kao efektivna tarifa od 110 odsto na usluge i 60 odsto na robu koja se razmenjuje među državama članicama, nivo koji je nazvala „zapanjujućim“.
– Imamo posebnu veštinu da sami sebi to radimo. Ograničavamo protok robe i usluga među državama članicama koje bi trebalo da funkcionišu kao jedinstveno tržište. A to moramo da rešimo, i to uskoro – rekla je.
Lagard je upozorila da takva fragmentacija, često podstaknuta nacionalnim regulativama koje prevazilaze zahteve EU, narušava sposobnost Evrope da se takmiči na globalnom nivou.
– Svi žele da nešto zaslade, pozlate i urade još malo više – rekla je, misleći na sklonost nacionalnih institucija da dodaju dodatna pravila iznad onoga što Brisel propisuje.
„Evropski trenutak“ za rešavanje egzistencijalne krize
Lagard je rekla da Evropa i dalje prolazi kroz „egzistencijalnu krizu“, ali da istovremeno ima istorijsku priliku.
– I dalje verujem da smo usred te egzistencijalne krize, ali mislim i da postoji evro, i možda evropski trenutak – rekla je.
– Ako budemo pametni i brzi u rešavanju tih problema… možemo taj trenutak pretvoriti u odgovor na krizu.
U središtu te transformacije, istakla je, nalazi se stvaranje prave Unije tržišta kapitala, dugogodišnje, ali još uvek neispunjene ambicije, koja je, prema njenim rečima, ključna da bi evropski inovatori došli do finansiranja rasta na samom kontinentu, umesto da zavise od američkog rizičnog kapitala.
– Sve počinje od novca. Imamo talenat, imamo inovatore… ali ključno je da imaju pristup dovoljno finansiranja – rekla je Lagard.
Izrazila je žaljenje zbog stalnog odliva evropske štednje preko Atlantika, poručivši da EU mora da zadrži i mobilizuje sopstveni intelektualni i finansijski kapital.
Lagard se nije ustručavala da ukaže i na nacionalne vlade i na institucije EU, pozivajući Evropsku komisiju da odlučno ukloni prepreke funkcionalnom jedinstvenom tržištu i integrisanom finansijskom sistemu.
Otvorena za zajedničko izdavanje obveznica za odbranu
Lagard je izrazila spremnost da podrži zajedničko evropsko zaduživanje, posebno za finansiranje odbrane, podsećajući na istorijski odgovor EU tokom pandemije.
– Uradili smo to tokom kovida jer je to bilo pitanje opstanka… Odbrana je jednako pitanje opstanka i hitnosti – rekla je, nazvavši zajedničko izdavanje obveznica „idealnim primerom“, navodi Euronews.
Dok je francuski predsednik Emanuel Makron nedavno sugerisao da bi mandat ECB trebalo da se proširi i na rast, pored inflacije, Lagard je ponovila da monetarna politika ne može rešiti strukturne probleme s kojima se Evropa suočava.
– Da li bi rekordno niske kamate ili kvantitativno popuštanje uklonili barijere o kojima govorim? Ne“, rekla je, potvrđujući da je glavni zadatak ECB očuvanje stabilnosti cena, iako se rast i produktivnost uzimaju u obzir pri donošenju odluka.
