U organizaciji Doma omladine Beograda, od 26. do 30. oktobra 2022. godine održan je 38. Beogradski džez festival, pod sloganom „JAZZBEATS“. Program najstarije i međunarodno najuglednije srpske džez manifestacije obeležio je visok umetnički nivo programa, u kojem je na 16 koncerata nastupilo preko 100 muzičara sa 5 kontinenata, kao i veliko interesovanje publike i stručne javnosti.
I ove godine, programsko težište je bilo na najboljoj međunarodnoj reprezentaciji savremenih džez izvođača, umetnicima koji pomeraju granice džeza i donose žanrovsku raznolikost. Nakon dve teške godine obeležene pandemijskim okolnostima, Beogradski džez festival sa ponosom može da se svrsta među retke međunarodne muzičke manifestacije koje su održale kontinuitet programa pred publikom i 2020. i 2021. godine. Doslednost organizovanju koncerata uživo i čuvanju umetničke vatre, za koju je potreban direktan kontakt izvođača i posetilaca, pretvorila se u trijumf onog časa kad je verna publika naše manifestacije u punom broju mogla da se vrati u sale. Posećenost koncerata bila je izvanredna i izuzetno visoka, čak i u evropskim okvirima: svi kompleti ulaznica su rasprodati, preko 80% procenata ukupne količine pojedinačnih ulaznica je prodato, a ulaznice za pojedine koncerte bile su rasprodate nekoliko dana unapred!
Podrška umetničke zajednice takođe nikada nije bila snažnija, te je tim festivala doživeo izuzetne pohvale od svih učesnika, publike, domaće i međunarodnei stručne javnosti, koja se u velikom broju vratila jednoj od omiljenih evropskih džez destinacija. Pohvale sa zahvalnošću i ponosom prihvatamo, ali ih delimo sa svim posetiocima i prijateljima Beogradskog džez festivala, jer pripadaju svima onima čije je srce kucalo u ritmu džeza i ove godine krajem oktobra, ali i našem gradu i zemlji čiji smo posvećeni kulturni misionari. Podrška partnera bila je prilagođena mogućnostima, u uslovima globalnih ekonomskih teškoća, ali je važno napomenuti da je i pod tim okolnostima Beogradski džez festival, kao manifestacija od posebnog značaja za Grad Beograd, održao visok svetski nivo, o čemu će se daleko čuti širom sveta u sledećim nedeljama, kako budu izlazile kritike u stranim medijima.
U fokusu 38. Beogradskog džez festivala bio je orkestarski džez, sa rekordna tri velika ansambla u programu, predstavljajući tri različite koncepcije: tradicionalni big bend izraz (Big bend RTS sa Omarom Sosom), moderne tokove komponovanja (ONJ – Orchestre National de Jazz) i tzv. „treću struju“ (mešanje klasike i džeza, kamerni orkestar Muzikon sa sastavom Schime). Big bend RTS suočio se sa izuzetno zahtevnim programom i briljirao, izvevši jedan od najupečatljivijih koncerata u novijoj istoriji, pod vođstvom agilnog mladog dirigenta Filipa Bulatovića. ONJ je publici prikazao alternativna rešenja u savremenom orkestarskom džezu, u nastupu visoke emotivne snage. Otvaranje manifestacije koncertom sastava Schime i kamernog orkestra Muzikon imalo je karakter „velikih“ otvaranja, ispunivši Veliku salu Doma omladine raskošnim muzičkim slikama.
Tri iskusna kvarteta ostavila su najjači utisak, svi sa premijernim programima. Kvartet Avišaja Koena izveo je celu svitu Naked Truth, Liberetto Larsa Danijelsona veći deo albuma Cloudland, a Sexmob predstavio program koji će se naći na njihovom sledećem albumu The Hard Way. Dva kvarteta su pak vodili novi džez heroji: najbolji alt-saksofonista sveta Imanuel Vilkins i vodeća britanska džez dama, tenor saksofonistkinja Nubaja Garsija. Ovi kvarteti takođe su predstavili razne koncepte i muzička interesovanja. Koen je bio najinstrospektivniji, a Vilkins najekspresivniji. Danijelsonova muzika je eksplodirala od romantike, a Garsijina od energije. Stiven Bernstin i Sexmob izložili su komponovanje i aranžiranje „u trenutku“, retko viđeno na našim džez scenama – obuhvatajući široki žanrovski spektar od Nju Orleansa, preko fanka i roka, do avangarde.
Novi evropski džez reprezentovali su mladi umetnici iz zemalja koje su nezaobilazne u programu manifestacije: Italije (Enrico Morello Cyclic Signs), Portugala (Luís Vicente Trio), Poljske (Dominik Vanja) i Austrije (HI5). Zajedno gledano, njihova muzika opisuje u malom bogatstvo pristupa, kao i visoki potencijal džeza na kontinentu, što festival želi da podrži kao ponosni član Evropske džez mreže. Visent je najavangardniji, ali povremeno i izvanredan liričar. Vanja pravi balans između bogate istorije poljskog džeza, modernih pijanističkih izvođenja i klasike. Italijani i Austrijanci izložili su aranžmanski zanimljivu muziku, takođe i sa dovoljnim prostorom za individualne izlete solista.
Van mogućeg klasifikovanja, videli smo i trio Lytton/Vandermark/Wooley koji je izvodio eklektičnu muziku predstavljajući tri generacije svetskih avangardista. Stavljajući ih u rane večernje sate festival nastavlja da demonstrira hrabrost i beskompromisnost, razumevajući da jednaku priliku treba dati i muzici konvencionalnije orijentacije i komplikovanim strukturama, jer je takav i profil savremenog džeza.
Srpski showcase ponovo je bio veoma raznovrstan. Milena Jančurić bila je u vodama modernog mejnstrima, a Power NAP Trio avangardniji od ostalih. Aleksandar Jovanović Šljuka autoritativno je zaokružio solo pijanistički resital. Zajedno sa sastavom Schime, koji su ne samo izveli novu muziku, već i sve iznenadili činjenicom da su na dan koncerta objavili i album sa ansamblom Muzikon, srpski umetnici na otvaranju manifestacije ostavili su izuzetan utisak na inostrane medije, koji su na pravi način prepoznali snagu i bogatstvo izraza u Novom srpskom džez talasu.
Sa festivala je izveštavalo dvadesetak inostranih novinara iz Velike Britanije, SAD, Italije, Španije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Poljske, Holandije, Letonije, Austrije, Hrvatske i BiH. Italijanski kritičar Ugo Sbisa održao je i predavanje o Italijanskom džezu u evropskom kontekstu u Italijanskom institutu za kulturu. Na festivalu je u okviru projekta profesionalne razmene Evropske džez mreže prvi put bio prisutan i jedan predstavnik neke od evropskih džez manifestacija; Baskijac Paći Berard, ataše za štampu čuvenog džez festivala u San Sebastijanu.
Održano je četiri profesionalne radionice, koje su vodili Ken Vandermark, Pol Liton, Nejt Vuli, Stiven Bernstin, Lejla Marsijal i Imanuel Vilkins: poseta studenata džez odseka FMU i polaznika džez odseka u MŠ „Stanković“ ovim radionicama bila je izvanredna, a njihov angažman izuzetan.
U holovima Doma omladine upriličena je izložba fotografija Lasla Dormana: Beogradski džez festival: Premotavanje, predstavljajući izbor iz velikog opusa umetnika koji je svojim radom obeležio prve dve decenije festivala, ostavljajući veličanstvena svedočenja o nastupima velikana džeza u Beogradu.
Pokrovitelji 38. BDŽF: Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Prijatelji 38. BDŽF: Lukoil, SOKOJ, DPC Networks.
38. BDŽF podržali: Ambasada SAD; Francuski institut u Srbiji; Italijanski institut u Beogradu; Austrijski kulturni forum; Ambasada Portugala i Institut Kamoeš; Zbigniew Seifert Foundation, Adam Mickiewicz Institute i Ministarstvo kulture i nacionalnog nasleđa Poljske; Ambasada Izraela, Collegium Hungaricum; Turistička organizacija Srbije; Turistička organizacija Beograda; Fakultet muzičke umetnosti; Muzička škola „Stanković“.
Beogradski džez festival je, po pozivu, član Evropske džez mreže (Europe Jazz Network).
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
