Žvake kao pošast

Žvakaća guma je proizvod koji decenijama ne izlazi iz mode. Milioni ljudi širom sveta uživaju u njoj. Žvaću je iz dosade, ako treba da se poljube sa voljenom osobom, da bi suzbili želju za cigaretama i hranom i „ubili“ miris namirnice koju su jeli.

Ove osvežavajuće poslastice koje poboljšavaju dah napravljene su od sintetičkih baza jer su one jeftinije za masovnu proizvodnju. Čitava industrija žvakaćih guma danas navodno vredi 19 milijardi dolara. Smatra se da se samo u Americi godišnje proda oko dve milijarde žvakaćih guma raznih ukusa i proizvođača. Iako predstavljaju gumeni užitak, one imaju veliku manu. Kako ljudi ne mogu da odole da kupe žvaku, tako ne mogu da odole, a da je ne bace gde stignu.

Zato ekolozi kažu da su žvake pošast i namirnica koju planeta ne može da svari. Kada se žvaka baci na tlo ona postaje nemi svedok već zagađene okoline i na tom mestu obitava pola decenije. Tek nakon pet godina žvaka može da „iščezne“.

Koliko su ljudi nemarni može da se vidi na svakom koraku. Gotovo da nema osobe koja nije ugazila u žvaku ili upropastila pantalone posle vožnje u javnom prevozu. Svake godine, u SAD na trotoaru završi oko 120.000 tona žvakaće gume. U Engleskoj nije mnogo bolja situacija. Procenjuje se da se na Ostrvu troši vrtoglavih 600 miliona dolara godišnje na sredstva i ljude koji će očistiti „žvakaći tepih“. Zato su u Velikoj Britaniji vlasti odlučile da uvedu drakonske kazne. Osoba koja nesavesno baci žvaku iz usta na trotoar može da bude kažnjena sa 130 dolara. Kada se saberu sudski troškovi, globa navodno iznese oko 4.000 dolara.

Proizvođači su se dosetili da umesto da im nameću namete i ekološke takse za žvake koje prodaju osmisle takozvanu eko, tj. razgradivu žvaku. Sa tom idejom Rev7
žvakaća guma je ugledala svetlost dana. Ona se rastvara u vodi i s odeće lako skida sapunom. Ukoliko se zalepi na pod, jednostavno se može ukloniti. Ova žvaka je osmišljena nakon što je vlada SAD saopštila da godišnje troše milione na uklanjanje zalepljenih žvaka i kupovinu raznih sredstava.

I engleski proizvođači su objavili rat gumenom otpadu. Osmislili su Chicza Rainforest gumu koja, kada prestane da se žvaće i baci se, vremenom gubi svojstvo lepljivosti i postaje ni manje, ni više nego prah. Da bi „istrulila“ potrebno joj je samo mesec i po dana umesto pet godina koliko je slučaj kod običnih žvaka.

I to je Balkan

Ni Srbija nema ništa manje problema kada su bačene žvake u pitanju. Početkom 2018. godine jedan Nišlija se obratio „Južnim vestima“ putem aplikacije „Prijavi problem“ i ukazao na lepljive „poklone“ i nekulturu svojih sugrađana. Istakao je da su Centralni niški trg i Obrenovićeva ulica „optočeni“ beličastim ukrasima kojih ima na svakom koraku.

Mediji na Balkanu su svojevremeno pisali o tome kako je 2016. godine Podgorica dobila novi Zakon o komunalnim delatnostima. On propisuje i novu kaznenu politiku i navodi da će nesavesni građani biti kažnjeni novčanim iznosom uglavnom od 100 evra – za bacanje žvake, pikavaca, flaša i drugog otpada na ulice…

Majanska zabluda

Ljudi se često zavaravaju pa kada su na dijeti rado žvaću žvaku. Lekari navode da je to zabluda jer ona pospešuje lučenje želudačnih sokova pa samo izaziva glad. Ali da nije samo moderan čovek u zabludi potvrđuje činjenica da su drevne Maje i Indijanci žvakali plodove i listove biljaka kako bi zavaravali glad i žeđ.

Vojno sledovanje

Malo ko zna da žvaka nije produkt današnjeg vremena. Antički Grci su žvakali preteču današnje žvake napravljenu od lista mastike. Žvakaća guma kakvu danas poznajemo stvorena je u Americi u drugoj polovini 19. veka. Legenda kaže da su je američki vojnici dobijali kao sledovanje za smirivanje nervoze.

Džon Kurtis je bio prvi čovek koji je napravio žvakaću gumu za prodaju koja se zvala „Čista guma od smreke države Maine“. Ubrzo je guma od smole sa drveta smreke zamenjena parafinom u koji su dodati razni ukusi. Parafin nije bio baš najidealnije rešenje jer se teško žvakao sve dok se ne zagreje u ustima.

U društvu sa pikavcima

Žvakaća guma kao smeće može na različite načine da šteti okolini. Životinje, kako na kopnu tako i u vodi, mogu da pojedu bačenu žvaku i da se uguše ili napune toksinima na koja njihova tela nisu navikla. I dok se jedan komadić žvake čini malim, pljunute se brzo sabiraju.

Jedna ekološka procena kaže da žvakaća gumi čine 250.000 tona otpada na Zemljinim deponijama, koje su već godinama unazad preplavljene. Smatra se da se čak 80-90 odsto žvaka ne odlaže na odgovarajući način i ona je drugi najčešći oblik đubreta koji zatrpava ulice odmah nakon opušaka cigareta.

Probuđena svest

Savest se stvara u krugu porodice. Edukacija može samo da pomogne. Deca bi odmalena trebalo da se uče da ne bacaju đubre gde god stignu, pa čak ni tu malu žvaku. Pojedini proizvođači takođe žele da probude svest pa uz pakovanja ove poslastice nude i malene eko papire u vidu blokčića u koji žvaka može da se zavije i tako odloži u kantu.

Koliko đubretu treba da istruli

– Plastična kesa – 20 godina

– Plastična boca – oko 500 godina

– Konzerva 50 godina

– Žvaka 5 godina

– Opušak cigarete do 2 godine

– Baterije više od 2.000.000 godina