Tokom jedne noći možemo imati i pet ili šest snova, zavisno od toga koliko dugo spavamo i kroz koliko REM faza prolazimo. Ali možda se zaista sećamo samo najživljih snova ili snova koji se ponavljaju. Neki stručnjaci tvrde kako snovi imaju tačno određeno značenje, dok se drugi s time ne slažu.
Ako ste se ikada trgnuli iz veoma uznemirujućeg ili čudnog sna, verovatno ste pokušali pronaći njegov uzrok. Nažalost, naučnici ne mogu svakom snu pripisati određeno značenje. Na onom ko sanja je da odluči šta znače njegovi podsvesni mini-filmovi, a svoje snove možete početi secirati uz pomoć stručnjaka za san koji su na ovu temu govorili za C Net, a preneo portal Kiliks.
Šta su tačno snovi?
– Jednostavno rečeno, snovi su misli, slike, senzacije i ponekad zvukovi koji se javljaju tokom spavanja – kaže Alan Kuras, licencirani radnik na klinici Westmed Medical Group. Ne postoje definitivni dokazi o tome od čega se snovi sastoje, ali opšte je prihvaćeno da snovi predstavljaju skup misli, borbi, emocija, događaja, ljudi, mesta i simbola koji su na neki način relevantni za sanjara. Najživlji snovi se obično javljaju tokom REM faze, iako možete sanjati i u drugim fazama spavanja.
Zašto sanjamo?
„Postoji mnogo teorija o ulozi snova“, kaže Kuras: „Čini se da pomažu u formiranju pamćenja, integraciji, rešavanju problema i konsolidaciji ideja o nama samima, kao i o svetu u kojem smo“.
Iako naučnici znaju mnogo o tome šta se fiziološki događa kada ljudi sanjaju, ima još nepoznanica oko toga što se događa na psihološkom nivou. Na primer, istraživači znaju da ljudi s post-traumatskim stresnim poremećajem (PTSP) verovatno imaju noćne more. Ali čak i ljudi bez PTSP-a imaju noćne more, pa se ne može reći da noćne more uvek prate psihološka stanja.
Jedan od koncepata koji je opšte prihvaćen je da je sanjanje jak emocionalni proces, jer je amigdala – emocionalni centar mozga – jedno od područja mozga koja je najaktivnija tokom snova.
Zbog čega se neki ljudi ne sećaju što su sanjali?
Deo odgovora krije se u biologiji. Neurotransmiteri koji formiraju pamćenje manje su aktivni tokom sna, a zaboravnost je povezana i s nivoom električne aktivnosti u mozgu tokom sna. Drugi faktor je i sadržaj snova. Rana psihoanalitička teorija kaže da su teške ili traumatične informacije obično potisnute i da je malo verojatno da će ih se sanjar pokušati setiti kako bi ih analizirao.
Meir Kryger, lekar za spavanje na Jejl klinici, kaže da se uglavnom sećamo snova ako smo se probudili usred sna ili u pravom trenutku nakon završetka sna. „Kvaka“ je u tome što se relativno kratko sjećamo sna, osim ako smo ga negdje zapisali ili smo ga neprestano analizirali u glavi.
Vreme buđenja je takođe važan faktor. Ljudi koji se probude tokom REM faze, o svojim snovima govore kao veoma detaljnim i živopisnim. Oni koji se probude tokom neke druge faze, izveštavaju o snovima bez značaja ili ih se uopšte i ne sećaju.
Šta snovi znače?
Među naučnom zajednicom vlada podeljeno mišljenje. Jedni smatraju da svaki deo sna ima određeno značenje, a drugi da su snovi potpuno spontani i ne znače ništa. Prvoj tezi doprineo je i Sigmund Frojd, koji je poznat kao prva osoba koja je snovima dodeljivala definitivna značenja. Na primer, ako sanjate kralja ili kraljicu, to zapravo znači da sanjate o svojoj majci ili ocu. Aristotel je o snovima pisao još 325. godine pre nove ere, a prava psihoanaliza snova počela je tek u prošlom veku, eventualno veku pre.
Lauri Kvin Louenberg, profesionalna analitičarka snova rekla je da je osnovni problem u dokazivanju bilo čega – subjektivnost, jer su snovi veoma lični temelje se na životnim iskustvima sanjara. Osim toga, neuronauka se fokusira na funkciju snova (poput pamćenja snova), a ne na uporednu analizu slika u snu i događaja iz prethodnog dana. Ona tvrdi da određeni snove nose i određeno značenje.
Šta znači kada sanjamo vatru, vetar ili vodu?
Iako nema dokaza da ovi elementi imaju određeno značenje, postoje neke asocijacije koje izgledaju uobičajeno. Smatra se da voda simbolizira emocije, a različite vrste vode mogu oponašati različite emocije. Na primer, mutna voda može predstavljati tugu, plimni valovi – preplavljenost, a bistra voda – emocionalnu jasnoću. Vatra se često dovodi u vezu s ljutnjom ili nevoljom, dok vetar može predstavljati promene kroz koje sanjar prolazi.
„Iako mnogi simboli imaju opšte značenje koje može odgovarati većini ljudi u uobičajenim situacijama, prilikom analize morate povezati i vlastite asocijacije“, kaže Lauri Kvin Louenberg.
Šta znači kada sanjamo o smrti?
Kryger kaže da je veoma uobičajeno sanjati o smrti, posebno neke bliske osobe. Uobičajeno je i tumačiti takve snove kao komunikaciju s mrtvima. Louenberg kaže da sanjanje smrti može značiti kraj nečega u stvarnom životu, ali to ne mora nužno značiti i kraj života.
„Sanjanje vlastite smrti nije predosećaj, već odraz načina na koji shvatate da će se život kakav poznajete uskoro završiti“, kaže, dodajući da nije neuobičajeno sanjati o smrti tokom selidbi, procesa ostavljanja cigareta ili promene posla.
Postoji li razlika ako su snovi smešteni u dan, odnosno noć?
Ni za ovo ne postoje dokazi. Snovi koji se odvijaju u mraku mogu predstavljati neizvesnost u stvarnom životu. Tama se takođe povezuje s tugom ili usamljenošću. S druge strane, snovi koji se događaju danju, za većinu ljudi ne znače ništa. Međutim, ako vam se snovi češće događaju u mračnom okruženju, pa se dogodi da se iznenada odvijaju po danu, to može značiti da ste rešili neki problem u životu ili da ste izašli iz razdoblja tuge.
Zašto su neki snovi uobičajeni za mnoge ljude?
Je li vam se nekada dogodilo da prepričavate san, a da vam druga osoba kaže kako je sanjala isti san? Na primer, san o propadanju je veoma uobičajen i ponekad se naziva i „arhetip“. Arhetip je po definiciji tipičan primjer neke osobe ili stvari. Kada se primijeni na snove, arhetip je nešto što označava „psihološke obrasce“.
Drugi uobičajeni snovi koji mogu, a ne moraju biti arhetipi su i snovi kašnjenja na važne događaje, snovi proganjanja, letenja, snovi o seksualnim odnosima koji se ne bi trebali dogoditi u stvarnom životu, susret s nekim ko je umro, snovi u kojima smo izgubljeni ili paralizirani ili nesposobni govoriti… Ovi snovi su uobičajeni, jer su povezani s uobičajenim ponašanjem i postupcima, mislima i strahovima.
– Snovi u kojima smo nagi pred ljudima često su povezani sa socijalnom anksioznošću ili zabrinutosti oko toga kako nas drugi ljudi doživljavaju – kaže Louenberg.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
