Najveća poznata zmja ikada -koja je bila dugačka kao autobus i teška kao osrednja kola- je vladala tropskim ekosistemom svega 6 miliona godina posle nestanka čuvenog T-Reksa, sudeći po člancima iz časopisa Priroda (Nature).
Delimičan skelet džinovkse zmije konstruisan kao kod boa-e, po kome je nazvana Titanoboa, pronađen je u Kolumbiji od strane internacionalnog tima naučnika, sada se nalazi na Univerzitetu na Floridi, i procenjuje se da je duga oko 12m do 14m. To je dužina T-Reksa Su (Sue) izloženog u Muzeju u Čikagu, procenjuje Džonatan Bloh (Jonathan Bloch), cenjeni paleontolog koji je vodio ekspediciju sa Karlosom Džaramilom (Carlos Jaramillo), paleobotaničaru Smitsonijanskog tropskog istraživačkog instituta u Panami.
Naučnici tvrde da je ova zmija bila čak i veća od one koju kreatori horor filmova imaju u svojim najluđim snovima.
– Ogromna zmija stvarno zagolica ljudsku maštu, ali je stvarnost prevazišla i Holivudske fantazije – tvrdi Bloh, koji je učio o zmijama u muzeju Prirodne istorije u Floridi. „Zmija koja je pokušala da pojede Dženifer Lopez (Jennifer Lopez) u filmu Anakonda(Anaconda) nije ni približno velika kao ova koja je pronađena.“
Džejson Hid (Jason Head), paleontolog na Univerzitetu u Torontu je opisao ovu neman: „Zmijino telo je bilo toliko široko, da ukoliko bi išla sada kroz ovaj hodnik i u međuvremenu rešila da se vrati da me pojede, jedva da bi uspela nekako da se okrene i učini to.“
Procenjuje se da je zmija težila oko 1.25 tona i da je živela u Epohi Paleocene, periodu od 10 milona godina koji je sledio 65 miliona godina posle izumiranja dinosaurusa, tvrdi Bloh.
Naučnici takođe pronalaze mnogo skeleta džinovske kornjače i primitivnih rođaka krokodila, koji su po svemu sudeći bili večera od ovoj zmiji, kaže Bloh.
– Pre našeg rada nije bilo fosila kičmenjaka pronađenih u tropskoj Južnoj Americi za period između 65 i 55 miliona godina, ostavljajući nas sa veoma malim razumevanjem o životu koji je tamo vladao – on tvrdi.
„Sada imamo prozor ka vremenu tik posle izumiranja dinosaurusa i možemo bukvalno videti kakve živtinje su ih zamenile.“
Veličina jeste bitna jer je zmijina džinovska proporcija ukazala na to da su temperature po ekvatoru bile mnogo toplije. Ovo znamo jer su zmije i ostale hladnokrvne životinje ograničile svoju veličinu na osnovu okolne temprature, kaže Bloh.
– Ako pogledate hladnokrvne životinje i njihov raspored na planeti danas, velike se nalaze u tropima, gde je najtoplije, i postaju sve manje kako se udaljavo od ekvatora – tvrdi on.
„Na osnovu zmijine veličine, tim je bio u stanju da izračuna da je prosečna temperatura na ekvatoru Južne Amerike pre 60 miliona godina bila za oko 10 stepeni Celzijusa toplija nego danas.“
Prisustvo preraslih zmija i kornjača ukazuje da su su osnove modernog Amazonskog ekosistema bile na snazi još i pre 60 miliona godina, kaže Bloh.
Lov na fosile je obično težak u tropima prekrivenim šumama, zbog nedostatka otkrivenih kamenja, kaže Bloh. Ali, iskopavanja u Karehon rudniku uglja (Cerrejon Coal Mine) u Severnoj Kolumbiji su otkrila kamenje i ponudila neverovatnu mogućnost za nova otrića.
Pošto je tim doneo fosile u Istorijski Prirodnjački Muzej na Floridi, studenti Aleks Hejstings (Alex Hastings) i Džejson Burke (Jason Bourque) su bili oni koji su prvi prepoznali delove džinovske zmije. Džejson Hid, ekspert za fosile zmija, je u saradnji sa Dejvidom Polijem (David Polly), paleontologom Univerziteta u Indijani, radio na utvrđivanju zmijine mase i dužine na osnovu odnosa veličine tela u odnosu na kičmeni pršljen, koji su imali.
Hari V. Grin (Harry W. Greene), profesor na odeljenju za ekologiju i evolucionarnu biologiju na Kornel Univerzitetu i jedan od vodećih stručnjaka kada su smije u pitanju je izjavio da kolosalna drevna boa koju su istraživači našli ima „važne posledice u biologiji zmija i našem razumevanju o životu u drevnim tropima.“
Džinovksa kolumbijska zmija je stvarno neverovatno otkriće.
