Život lišen preobražaja – Franc Kafka

Na današnji dan rođen je Franc Kafka, jedan je od najznačajnijih čeških pisaca jevrejskog porekla, kojeg kritika smatra jednim od najvećih autora XX veka.

Franc Kafka rođen je 3. 7. 1883. u Pragu u jevrejskoj, trgovačkoj  porodici. Maturirao je 1901. godine u Starogradskoj nemačkoj gimnaziji, potom se upisao na nemački univerzitet „Čarls Ferdinand“ s namerom da studira hemiju. Ali, po želji svog oca, nakon dve nedelje, napušta hemiju i prebacuje se na studije prava. Uporedo sa studiranjem prava, koje je trajalo duže, uzima časove nemačkog jezika i istorije umetnosti. Priključuje se studentskom kružoku koji organizuje književne večeri i tada upoznaje Maksa Broda, koji će biti ne samo njegov prijatelj, već će mu Kafka zaveštati većinu svojiih rukopisa s molbom da ih spali.

Doktorat prava stekao je 1906. godine i zaposlio se u velikoj italijanskoj osiguravajućoj kompaniji. Važio je za vrednog i marljivog, uzornog radnika.  Na tom poslu nije ostao ni godinu dana, stalno je govorio da mu posao oduzima vreme i odvlači ga od književnosti. Još kao učenika gimnazije strasno ga je interesovala književnost, ali se povinovao logici svojih roditelja, naročito oca koji je insistirao na materijalnom,  „onome što se novcem može izbrojati“, a pod tim je Herman Kafka smatrao i uspeh u školovanju.

Ubrzo se opet zaposlio, ovog puta u Radničkom osiguravajućem društvu „Bohemija“, da bi zarađivao za „stan i hranu“ kako je govorio. Želeo je da se posveti pisanju, a istovremeno je bio i dalje jedan od najboljih službenika. Dobio je i medalju 1912. godine zbog toga što je izmislio zaštitni šlem za radnike i tako umanjio povređivanje na radu, čak za 25%. Te godine upoznaje i Felisu Bauer, jednu od tri značajne žene u njegovom životu. Njihova veza je trajala do 1917. godine kada je Franc Kafka oboleo od tuberkuloze.

Početkom 1920. bio je u intenzivnoj vezi sa izuzetnom ženom, češkom novinarkom Milenom Jasenskom kojoj će zaveštati svoje „Dnevnike“. Da bi se udaljio od porodice i  posvetio pisanju, preselio se u Berlin 1923.godine. U Berlinu upoznaje Doru Dijamant koja ga je zainteresovala za Talamud. Njihova veza, uprkos tome što su se dva puta verili završila se i u njenom posedu ostala su 35 pisama i 20 notesa. Gestapo je sve to  konfiskovao 1933. godine i za tim notesima i pismima još uvek se traga. Nije dugo ostao u Berlinu. Zbog pogoršanja zdravlja vraća se u Prag, u lečilište „Dr Hofman“, gde bolest napreduje vrlo brzo. Zbog bolova u grlu ne može da jede, izbegava hranu. Umire 3. 6. 1924. godine.

Maks Brod je poneo sa sobom kada je pobegao u Palestinu 1939. godine, pun kovčeg papira, rukopisa, Kafkine zaostavštine. Posle smrti Maksa Broda neki tekstovi koje je napisao F. Kafka ostali su predmet dugogodišnjeg sudskog procesa.

Od 1909. godine kada su mu objavljene prve pripovetke za života Franc Kafka je objavio: „Razmišljanja“ (1913), „Preobražaj“ (1916), „Osuda“ (1916), „Seoski lekar“ (1919), „Umetnik u gladovanju“ (1924). Posle njegove smrti, zahvaljujući Maksu Brodu koji nije izvršio Kafkinu oporuku „Proces“ (1925), „Zamak“ (1926) , „Amerika“ (1927), tkz. „Triologija samoće“ objavljena je i tako je sačuvano delo jednog od najvećih evropskih pisaca. Početno poglavlje nedovršenog romana koji je skiciran u Dnevnicima II, „Amerika“, (Kafkin radni naslov je bio „Izgubljeni“), „Ložač“ objavljeno je 1913. Kafkin „Veliki kineski zid“ objavljen je 1931. godine.

Pred kraj života napisao je mnoge stranice „Dnevnika“, veliki broj pripovedaka. Nije bio zadovoljan „Zamkom“ i „Procesom“, ali uprkos njihovoj fragmetarnosti ta dva dela obezbedila su mu uz ostalo što je sačuvano i objavljeno jedno od najvažnijih mesta u evropskoj književnosti.