Udruženje srpskih pisaca Švajcarske je održalo promociju svog jubilarnog, 18. zbornika „Zaveštanja“, jedinog u srpskom rasejanju koji se štampa na ćiriličnom pismu.
Tom svečanom činu koji je obeležio punoletstvo zbornika uz članove USPŠ i brojnih kolega iz drugih literarnih udruženja u Švajcarskoj i Evropi, prisustvovali su i Živorad Petrović, vicekonzul Srbije u Cirihu, Jasmina Ninkov, Sara Ivković Marić i Violeta Đorđević iz Biblioteke grada Beograda i gosti ljubitelji lepe pisane reči. Snežana Petrović, potpredsednica USPŠ, najavila je program u kom su učestvovali guslar Siniša Ikanović iz Štutgarta i kao muzička podrška, stari pratilac USPŠ Dejan Zorić sa gitarom. Poetesa Jelena Kostić je dala posebnu notu proslavi napravivši tortu u vidu zbornika.
Sava Ilić, predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, otvorio je program i pozdravio sve prisutne.
– Zbornik „Zaveštanja“ ima vrlo bitan značaj i vrednost za naš nacionalni identitet u Švajcarskoj, a to je ćirilično pismo na kom je štampan od prvog, pa do ovog jubilarnog 18. izdanja, kao što će biti i svi naredni. Tako da je koliko znam i jedinstven po tome, što se tiče cele srpske dijaspore. Zato s pravom mogu reći da je USPŠ dostojan nastavljač štampanja srpskih duhovnih umotvorina na ćiriličnom pismu, s obzirom na to da je Vladimir Jovanović još davne 1864. godine u Ženevi prvi pokrenuo i uređivao sedmični list „Sloboda“ koji je štampan na ćirilici, i to je bio prvi list koji je u Švajcarskoj štampan na stranom jeziku – istakao je Ilić.
On je zahvalio svim članovima USPŠ na nesebičnom trudu oko organizacije ovog skupa, naročito damama koje su se pobrinule za slatki i slani sto, kao i domaćinu Luki koji je ustupio prostor.
Čuvajmo jezik i ćirilicu
– Prioritet USPŠ je da ostane dosledno na svom kursu očuvanja jezika i ćiriličnog pisma, kao i celokupne baštine i kulture srpskog naroda u Švajcarskoj, a i šire, i time doprinese novom naraštaju da lakšu spoznaju svoj identitet i ostavi im u amanet nešto što će svako od njih prepoznati svojim odrastanjem, naravno, tome moraju i sami roditelji da daju veliki doprinos. Možemo imati sve pasoše ovog sveta, da pričamo deset jezika, da se integrišemo, asimiliramo, to će nam samo omogućiti lakši život u rasejanju, ali ako ne znamo svoj jezik i svoje pismo, mi nemamo svoj identitet.
Čovek može biti srećan samo – ako je ono što jeste! Zato budimo ono što jesmo – istakao je Sava Ilić.
‘
