Meteori iz meteorskog kiše Perseid, sagorevaju svetlucavo, dok lutaju kroz našu atmosferu. Perseid se pojavljuju jednom godišnje. Međutim, nisu oni ti koji nas „posećuju“. To je svetlosni sistem naše planete koji se takvim čini kada prolazi kroz Sunčev sistem.
Meteorski pljusak Perseid nazvan je po sazvežđu Persej jer se čini da odatle potiču meteori. Ali nije. Sazvežđe, zbog jedne stvari, zapravo nije jedno biće koje bi moglo proizvesti meteorski pljusak. Sazvežđa se sastoje od mnogih zvezda koje samo izgledaju kao da su blizu. Jedna zvezda u Perseju udaljena je oko nas 100 svetlosnih godina, dok je druga, na primer, udaljena 750 svetlosnih godina. Umesto toga, Perseidi su stvoreni prašinom i ostacima koji su preostali od Comet Svift-Tuttle-a. Tačno: Ta prelepa svetlosna predstava nastaje od kometove izduvne prašine.
Kometa Svift-Tuttle je najveći poznati objekat koji prolazi pored Zemlje, što se dešava jednom u 133 godine. Poslednji put pored Zemlje je prošao 1992. godine, a postoje istorijski zapisi koji ukazuju na to da su drevni astronomi videli takvu kometu još davne 188. Ali, kako naučnic kažu, kometa ne mora da bude u blizini da bi se predstavila.
Svake godine na našem godišnjem putu oko sunca prolazimo kroz njenu pukotinu. Dok sitni komadi kamena i prašine napuštaju vakuum prostora i pogađaju trenje naše atmosfere, oni putuju brzinom od 37 kilometara (59 kilometara) u sekundi: neverovatnom brzinom koja zagreva okolni vazduh i pretvara ga u crveno. Većina meteora sagoreva pre nego što padne na zemlju, ali neki postaju meteoriti. (Suprotno uvreženom mišljenju, meteoriti nisu vrući kada slete.)
