Zašto Litvanija ne veruje Šolcu?

Nemački kancelar Olaf Šolc putuje u posetu Litvaniji gde sa podozrenjem gledaju na njegov odnos prema Rusiji. I za to imaju dobre razloge, komentariše novinar DW David El.

Kad Olaf Šolc u utorak kroči na litvansko tlo, biće to sudar svetova. Deluje da bi se nemački kancelar pre ugrizao za jezik nego da otvoreno poželi Ukrajini pobedu u ratu protiv ruskog agresora.

Litvanija je pak tvrdo na strani Ukrajine. Pre nekoliko dana je svet obišla vest da su građani male baltičke države za par dana skupili pet miliona evra kako bi za ukrajinsku vojsku kupili turske dronove Bajraktar.

Zamerke zbog Šolcove nedovoljne oštrine prema Moskvi

U Vilnjusu i drugim litvanskim gradovima na svakom koraku se vide ukrajinske zastave na administrativnim zgradama. Tamošnje vlasti, u dogovoru sa baltičkim susedima Estonijom i Letonijom, u Briselu redovno zagovaraju najoštrije mere protiv Moskve i najviše podrške za Kijev.

Litvanija je pola veka trpela sovjetsku vladavinu koja je podrazumevala deportacije disidenata u Sibir, surova ubistva od strane KGB i jednu krvavu noć kad su tenkovi išli kroz Vilnjus 1991. godine. To sve valja znati kako bi se razumelo zašto u Litvaniji poslednjih meseci ne gledaju baš blagonaklono na Nemačku.

Nepoverenje je doduše počelo mnogo ranije, kad je Berlin insistirao na završetku gasovoda „Severni tok 2“ iako je Rusija prethodno anektirala Krim i potpirila sukobe u Donbasu. U to vreme je Litvanija uveliko pobegla od energetskog monopola „Gasproma“ i korak po korak stvarala energetski miks nezavisan od Rusije.

Kancelar Šolc je tokom prvih šest meseci na funkciji povukao dosta poteza koji su izazvali nepoverenje na Baltiku i u istočnoj Evropi. Prvo je dugo odbijao da stavi „Severni tok 2“ na led, onda je nedeljama otezao sa isporukom oružja Ukrajini.

Nemačka znatno povećava broj vojnika u Litvaniji?

U Litvaniji je primećeno da Šolc i dalje nije obišao Kijev tokom rata, iako je u međuvremenu rešen diplomatski skandal nakon što je Ukrajina saopštila da je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer nepoželjan gost.

Nezadovoljstvo u Litvaniji bilo je toliko da su se čak demonstranti okupljali ispred nemačke ambasade. I danas deluje da u Vilnjusu nisu sasvim ubeđeni da je Nemačka ekonomski stvarno okrenula leđa Rusiji.

S druge strane, u Litvaniji cene to što nemački Bundesver predvodi borbene jedinice NATO stacionirane u Litvaniji. Upravo je ta misija glavni povod sastanka Šolca i litvanskog predsednika Gitanasa Nausede. Očekuje se da će broj nemačkih vojnika u Litvaniji biti osetno povećan.

Tako poseta daje Šolcu jedinstvenu priliku da poboljša i lični i nemački imidž u Litvaniji. Osim konkretnih poteza na vojnom planu, u Vilnjusu od njega očekuju i jasne reči prema Rusiji.