Zapadni Balkan kuca na vrata Evrope

Zapadni Balkan i dalje kuca na vrata Evrope, mada je Unija ponovo potvrdila svoju punu posvećenost izgledima za pristupanje ovog regiona.

Na značaj Zapadnog Balkana uz EU ukazuje aktuelno geostrateško okruženje, kojim dominira rat u Ukrajini i kriza na Bliskom istoku.

Lideri EU i Zapadnog Balkana sastali su se u Briselu 13. decembra, godinu dana nakon samita u Tirani 2022, sa ciljem da se Zapadni Balkan približi EU kroz podsticanje političke integracije, postavljanje buduće ekonomske osnove i ublažavanje uticaja ruskog rata u Ukrajini.

Evropski lideri su potom, prvog dana samita Evropskog saveta 14. decembra, odlučili da, kako je naveo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na društvenoj mreži X (Tviter) otvore pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom, odobrili status kandidata Gruziji i doneli odluku da sa BiH otvore pregovore kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo.

Ipak, oni su pozvali Evropsku komisiju da do marta podnese izveštaj u cilju donošenja takve odluke.

Mišel je u sredu rekao da zemlje Zapadnog Balkana treba da završe dalje reforme pre nego što budu primljene u EU, ali je ocenio da u regionu postoji „snažna politička odlučnost“ da se sprovedu potrebne reforme.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola rekla je u sredu da, u odnosu na prethodne godine, prvi put postoji razumevanje među državama članicama EU da se pripreme za proširenje.

Premijer Slovenije Robert Golob, čija zemlja se već dugo zalaže da se BiH pridruži EU, rekao je da BiH treba tretirati u istom paketu kao Ukrajinu i Moldaviju.

„Pitanje proširenja se mora posmatrati u geopolitičkom smislu i (zemlje se moraju) tretirati kao (deo) paketa kad god je to moguće“, rekao je on.

Golob, koji je na putu za Brisel razgovarao u Parizu sa predsednikom Francuske Emanuelom Makron, rekao je, na pitanje da li Makron podržava inicijativu Slovenije da BiH sada dobije status kandidata, da je na Makronu da odgovori na to, ali da u principu, imaju isti stav.

Hrvatski premijer Andrej Plenković ocenio je da je Evropski savet poslao BiH snažan politički signal i jasan vremenski okvir za otvaranje pristupnih pregovora u martu naredne godine.

Odluku o otvaranju pregovora sa BiH kada se ispune neophodni kriterijumi za članstvo snažno je zagovarala i Italija, koja je, uoči samita, zahtevala da se BiH da „jasan signal“.

U međuvremenu, Savet za opšte poslove EU u zaključcima je pozdravilo reformske napore koje je BiH preduzela nakon što je dobila status kandidata u decembru 2022.godine.

Ambicije da se pridruže EU imaju i drugi partneri, uključujući Srbiju, ali su suočeni sa dugotrajnim i previše detaljnim procedurama pristupanja.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da je Skoplje završilo proces skrininga, koji je priznala EU, ali Severna Makedonija tek treba da promeni svoj ustav kako bi rešila dugogodišnje pitanje sa susednom Bugarskom, tako što će dodati referencu za priznanje bugarske etničke manjine.

Bugarski premijer Nikolaj Denkov rekao je ranije da Bugarska podržava proširenje EU na Zapadni Balkan, ali je do sada ulagala veto na pristupanje Severne Makedonije zbog istorijskih, kulturnih i jezičkih sporova.

Sofija je tražila od Skoplja da primeni Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji dve zemlje i usvoji ustavne promene kojima će Bugari biti uključeni u Ustav Severne Makedonije.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozvao je zemlje zapadnog Balkana da se u potpunosti usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, po dolasku na samit EU-Zapadni Balkan, rekla je da je dobro što se održava ovakav samit jer je to, pored evropske političke zajednice, novi format u okviru koga mi sa Zapadnog Balkana uvek možemo da razgovaramo otvoreno, iskreno i potpuno transparentno sa liderima EU.

Ipak, kada je reč o sankcijama Rusiji, ona je naglasila da je srpski narod protiv uvođenja bilo kakvih sankcija „jer smo patili zbog sankcija tokom 1990-ih“

„Mi smatramo da sankcije uvek ugrožavaju najranjivije među stanovništvom“, navela je Brnabić.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izrazio je žaljenje zbog sporog napretka u pogledu procedura za pristupanje EU i poručio da je potrebno ispuniti obećanja i očekivanja, i izbeći frustracije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla jeda su pregovori o pristupanju deo napora EU da približi Zapadni Balkan, ali da drugi deo čini sagledavanje ekonomije.

„Ako pogledate ekonomije Zapadnog Balkana, one su danas na oko 35 odsto proseka EU. Drugim rečima, postoji mnogo neiskorišćenog potencijala“, rekla je fon der Lajen.

Ukazala je i na značaj mladih i istakla da je u oktobru otvorena lokalna kancelarija Koledža Evrope u Tirani.

„Mogu da prijavim da se do sada 500 studenata prijavilo da dođe i studira tamo sledeće godine. EU će finansirati 15 stipendija“, rekla je fon der Lajen.

Ekonomska saradnja i ciljana ulaganja u infrastrukturne projekte, kao što su putevi, železnica, internet i električne mreže, treba da podstaknu ekonomije regiona.

Evropska komisija je objavila novi investicioni paket od 680 miliona evra za projekte u železničkom saobraćaju i obnovljivoj energiji na Zapadnom Balkanu.

Mišel je rekao da, dok zemlje Zapadnog Balkana i dalje čekaju da postanu članice EU, ljudi i preduzeća treba da „što pre osete pozitivne efekte ovog angažmana sa EU“.

EU bi želela da podstakne „više investicija“ i „veći ekonomski razvoj“, dodao je on.