“Zapad ne želi da čuje istinu o Donbasu”

Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja zamerio je zapadnim kolegama u Savetu bezbednosti nespremnost da saslušaju neprijatnu istinu o događajima u Ukrajini.

Nebenzja je podsetio da sve vreme od prevrata u Kijevu zapadne kolege u Savetu bezbednosti „aktivno brane svaki potez ukrajinskih vlasti, optužujući Rusiju i rusko stanovništvo ove zemlje da blokiraju rešavanje sukoba u Ukrajini“.

– Sve ovo što smo ovde govorili nazivano je ruskom propagandom. Neki od vas tvrde da je to netačna slika, da je to proizvod ruske propagande. Ali ljudi koje ste danas videli su stvarni. Svi su bili žrtve Ukrajine nakon Majdana i odlučili su da danas podele sa vama svoje iskustvo – rekao je Nebenzja.

– Vi faktički nazivate ruskom propagandom one veoma neprijatne informacije koje morate da slušate i one ljude koji mogu da pruže takve informacije –  naglasio je on.

U sredu je Rusija održala neformalno zasedanje Saveta bezbednosti UN „Odesa sedam godina kasnije: Neonacizam i nasilni nacionalizam kao pokretači sukoba u Ukrajini“.

Na događaju su putem video-veze govorili učesnici događaja u Odesi: bivši zamenik načelnika policije Odese Dmitrij Fučedži, bivši poslanik oblasnog veća i kandidat za gradonačelnika Odese Aleksej Albu. Stanovnica Gorlovke Ana Tuv, koja je tokom granatiranja ukrajinske vojske izgubila muža i ćerku, ispričala je svoju priču. Takođe je govorila o aktuelnim zločinima ukrajinskih nacionalista nad civilnim stanovništvom i o nespremnosti Kijeva da istražuje sve takve slučajeve.

Sa svoje strane, zamenik Nebenzje u UN Dmitrij Poljanski izjavio je da je reakcija zapadnih delegacija na neformalni sastanak o zločinima nacionalista u Ukrajini ostavila kod ruskih diplomata mučan osećaj.

– Čak i mi, diplomate, naviknuti na dvostruke standarde i licemerje zapadnih kolega, teško smo ostali smireni – napisao je Poljanski na Telegramu.

Kako je naveo, kao odgovor na iskrene, činjenične priče očevidaca i lične utiske o preživljenim događajima, Moskva je čula uobičajenu zapadnu mantru o navodno destruktivnim akcijama Rusije protiv Kijeva.

Prema njegovim rečima, kada se u Savetu bezbednosti razmatraju drugi sukobi, predstavnici zapadnih država „često pozivaju kao govornike građanske aktiviste sa Bliskog istoka ili Afrike, koji sa papira na dobrom engleskom ili francuskom jeziku čitaju svedočenja o zločinima vlasti pojedinih zemalja i kršenju ljudskih prava“.

– Tamo možete da ih slušate, a ovde ne možete, jer je Ukrajina po definiciji nevinašce, a sve zlo tamo činimo mi proruski separatisti – istakao je Poljanski i sastanak nazvao „sajmom licemerja“.

Zapad će podržati sve postupke i izjave Ukrajinaca, prekrajati istoriju prema njima i „oprostiti im sve“, zaključio je Poljanski.

Zapadne države odlučile su da ih na tom događaju ne predstavljaju stalni predstavnici. Niko od njih nije ni na koji način odreagovao niti je prokomentarisao izjave očevidaca događaja u Ukrajini. Umesto toga, Estonija, Irska, Francuska, Norveška, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Belgija i Nemačka optužile su Rusiju da je bila domaćin današnjeg događaja „kako bi se ponovo promovisala lažna priča o Ukrajini“. Zapadne zemlje izrazile su žaljenje zbog „ovog namernog pokušaja da se pažnja međunarodne zajednice skrene sa kontinuiranih destabilizujućih aktivnosti Rusije protiv Ukrajine“. Istovremeno su pozvale Rusiju da prestane da politizuje ljudske tragedije.

Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.

Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.