Zanimljive činjenice o snovima

Bez obzira da li se sećate snova ili ne, sanjate svake noći. Ponekad su to srećni, a ponekad tužni snovi, neretko i bizarni. Mnogobrojna istraživanja su nam pružila otvorene informacije o snovima, mada su stručna mišljenja o njihovom značenju i dalje podeljena.

Snovi imaju veoma važnu ulogu u održavanju fizičkog, ali i psihičkog zdravlja. Ljudi tokom prosečnog životnog veka sanjaju čak šest godina, odnosno 51.100 sati i to nije jedina zanimljivost kada su snovi u pitanju.

Slepi vide svet u bojama

Ljudi koji su tokom života izgubili vid sanjaju u slikama i bojama. Oni koji su se rodili slepi, ne vide slike, ali zato čuju zvukove, osećaju mirise, emocije i dodire.

I psi sanjaju

Pas kao čovekov najbolji prijatelj, ne samo da sanja jednako često kao i ljudi nego su mu i teme snova vezane za iskustva koja su stekli u toku dana. Pas sanja o kosti koju je sakrio, o igračkama sa kojima se igrao, ali io ženki, odnosno mužjaku. Glavni pokazatelj da pas sanja je da nepravilno diše i trza nogama.

Pričanje u snu

Pričanje u u snu ili somnilokvija najčešće se javlja kod dece do 12. godine života. Međutim i kod odraslih se javlja iz sličnih razloga, ali ređe. Ovu pojavu najčešće podstiču teskoba i umor, a može da se spreči toplom kupkom i slušanjem lagane muzike pred spavanja.

Lica u snovima već postoje na javi

Dok sanja, čovek ne izmišlja nova lica, već podsvest bira između stvarnih lica koje je videla na javi, ali ih se u budnom stanju ne seća. Tokom života čovek vidi na stotine hiljada lica, pa mozak nema potrebu da izmišlja ili tražiti nova lica za snove.

San kao inspiracija

Mnogim umetnicima i naučnicima snovi su bili inspiracija za stvaranje i otkrivanje novih stvari i pojava, od muzike do slikarstva do važnih eksperimenata zahvaljujući kojima je svet postao bolji.

Kompozitor Rihard Vagner je svoje čuveno delo „Tristan i Izolda“ komponovao upravo inspirisan snom. Albert Ajnštajn je teoriju relativiteta otkrio dok je dremao, a slikar Salvador Dali u ruci je držao metalni predmet koji bi ispao čim bi utonuo u dubok san, što bi ga probudilo. On bi zapamtio prizore iz sna, a onda bi ih i naslikao.

Organski hemičar Fridrih August Kekule dugo je pokušavao da otkrije strukturu benzena, ali tek kad je sanjao atome u obliku zmija koje jedna drugoj grizu rep, shvatio je da je zapravo reč o zatvorenom prstenu ugljovodonika.

Istraživač Eugen Tarnov pokazao je da su snovi važni za pravilno funkcionisanje i organizaciju dugoročne memorije.

“Snovi otkrivaju ono što čovek intuitivno očekuje, priželjkuje ili ono čega se plaši”, ističe profesor Džo Grifin i dodaje:

“Ako čoveka nešto probudi iz dubokog sna, on će uvek pokušavati da se vrati u njega da bi video šta će dalje da se desi i kako će da se završi”.

U snovima neki vide budućnost

Prekognitivne snove, u kojima su ljudi predvideli, odnosno sanjali budućnost, iskusilo je između 18 i 38 odsto ispitanika iz više istraživanja. Između 63 i 98 odsto ljudi veruje da su prekognitivni snovi mogući, ali još nema naučno potvrđenih slučajeva na tu temu.