Zadužbinarstvo u Srbiji (1): Rodoljubi na delu

Kada se u Srbiji pomene zadužbinarstvo, prva asocijacija je srednji vek i dinastija Nemanjića koja je ostavila veliki broj zadužbina u vidu crkava, manastira, bolnica i slično, a sve podignuto s ciljem da se unapredi srpska država.

U današnjem svetu pomislimo na bogate biznismene i političare koji grade crkve po rodnim selima kako bi sebi dali na značaju. Ipak, zadužbinarstvo je širok pojam s toliko značenja, ali sva imaju istu osnovu, a to je potreba da iza čoveka ostane nešto što će nastaviti da traje i posle njegovog života, što će imati istorijski, kulturni i obrazovni značaj.

Nedavno je obeležena četvrta godišnjica od smrti Donke Špiček, koja je svojim radom ostavila dubok trag u oblasti televizijskog programa za decu i mlade. Kao novinar i urednik svojim delima ostavila je jasne putokaze novim generacijama kako treba da se ophode prema najmlađima i usmerenja kojim putem da nastave njen rad. Tim povodom je njen brat Milan D. Špiček odlučio da svu njenu zaostavštinu pokloni Adligatu, Udruženju građana za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju u okviru koga se nalazi i Muzej knjige i putovanja.

– Odlučio sam da svu Donkinu dokumentaciju, nagrade i kasete s televizijskim emisijama poklonim Adligatu. Učinio sam to s uverenjem da je to pravi način da se njena ličnost, rad i delo ne zaborave. Priznajem, trebalo mi je vremena da shvatim da je moja draga koleginica Stevanka Češljarov u pravu i da ostavština moje seje nije samo moja već pripada deci sveta i velikoj deci koja su rasla uz maštu moje sestre – rekao je Milan Špiček.

Kako je objasnio, mlade generacije treba da imaju mogućnost da vide i saznaju više o Donkinom stvaralaštvu jer se i danas, četiri godine nakon njene smrti, od nje može toliko naučiti.

– U njenoj zaostavštini se sigurno može pronaći mnoštvo putokaza kojim putem stvaralaštvo za decu treba da ide. Donka je decu doživljavala kao najvažniju publiku kojoj se treba obratiti, i nadam se da će se naći još neko sličnog entuzijazma koji će tako gledati na stvari. Ova odluka je u skladu sa Donkinom prirodom i ona bi sigurno bila saglasna da svoju saostavštinu ostavi na korist svima drugima – zaključio je Milan Špiček.

Zadužbina može imati materijalnu vrednost, poput fondova za obrazovanje mladih, ali može imati i duhovnu, koja će direktno učestvovati u obrazovanju mladih.

Zadužbina je srpska reč koja se prvobitno izgovarala zadušje, što je značilo „za dušu“. Imala je veliki značaj za naše društvo u prošlosti, kada se mnogo više razmišljalo o budućnosti onih koji za nama ostaju nego što je to slučaj danas.

Među zadužbinarima gotovo da nije bilo obrazovanih ljudi tokom 19. veka, a neki od njih bili su polupismeni. Svi oni, ponikli iz naroda, koji su ličnim radom uspeli da stvore ogromno bogatstvo, ostavili su sve što su stekli ili deo kako bi se razvijala srpska privreda, gradile škole i bolnice, pomagali siromašni đaci i studenti ili kako bi se razvijala kultura.

U službi dece

Donka Špiček (1933-2016) je bila novinar i dugogodišnja urednica programa za decu i mlade TV Beograda. Prema njenoj ideji je nastala manifestacija Radost Evrope, koja je okupljala decu iz svih krajeva Starog kontinenta. Bila je urednica Redakcije za decu i mlade u Radio-televiziji Beograd u vreme kada smo gledali „Laku noć, deco“, „Sivi dom“, „Zaboravljene“. Bila je operativni direktor Pozorišta „Boško Buha“, obnovila je muzički festival Dečje beogradsko proleće. Bila je član radne grupe Programa za decu i mlade Evrovizije kao predstavnik Jugoslovenske radio-televizije od 1982. do 1990. godine.

Pored brojnih priznanja i nagrada izdvajaju se priznanja i plakete Unicefa, Ordena osmeha (koji dodeljuju deca Poljske odraslim stvaraocima za decu). Dobitnik je Zlatnog beočuga Beograda (kad se dodeljivao samo jednom pojedincu 1972), Zmajeve nagrade, međunarodnog priznanja Grozdanin kikot za višedecenijski rad na polju umetnosti i edukacije dece i mladih 2009. Odlikovana je Srebrnom medaljom predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića za zasluge u javnoj i kulturnoj delatnosti, naročito u nesebičnoj promociji stvaralaštva dece i za decu.

Gest za poštovanje

Viktor Lazić, predsednik udruženja Adligat i direktor Muzeja knjige, s oduševljenjem je prihvatio da u Muzeju knjige i putovanja pronađe mesto za Donkinu zaostavštinu.

– Moja generacija je odrasla uz Donkine programe za decu, naročito uz prepoznatljivo „Laku noć, deco“ i zaista je u našem Udruženju vladalo veliko uzbuđenje kada smo čuli da pristižu predmeti iz Donkine zaostavštine. Svima nam je ulepšala detinjstvo, a sada je na nama da se postaramo da i buduće generacije znaju i poštuju sve što je ona uradila – kaže Viktor Lazić.