Pod lažnim imenom Žan Izrael iskrcala se Žana Merkus 1873. u luci Jafa i pešice stigla do Jerusalima, grada Isusovog stradanja, koji je tada pripadao Osmanlijama. Oni nisu dozvoljavali strancima da poseduju zemlju u Palestini, pa se Žana Merkus najpre namučila da pronađe i kupi plac preko posrednika.
Zatim je potrošila još dosta vremena i novca na dozvole za gradnju i podmićivanje jerusalimskih službenika. Na placu koji je odabrala, nedaleko do zidina drevnog grada, kod Kapije za Jafu počela je da gradi dvorac u kome će onih 144.000 pravednika iz Biblije dočekati drugi Hristov dolazak i Sudnji dan.
Za vođu gradnje uzela je penzionisanog francuskog kapetana Gijema, koji je po zanimanju bio arhitekta i arheolog. Buduće zdanje nazvala je Dom Mir, a ostali hrišćani su počeli da ga nazivaju Dom iskupljenja. Obilazeći nemuslimansko stanovništvo, uverila se kako teško i loše žive pod Osmanlijama, što ju je još više učvrstilo u hrišćanskoj veri, ali i otvorilo netrpeljivost prema muhamedancima. Kada je gradnja Doma Mira krenula svojim tokom, ona se, plativši radove do kraja, vratila u Evropu.
U to doba, 1875. godine, sukobom srpskih ustanika sa Turcima na brdu Gradac, upravo je počinjao Hercegovački ustanak, u narodu poznat kao Nevesinjska puška.
Gotovo odmah pošto se za Nevesinjsku pušku čulo u Evropi, buntovna Holanđanka krenula je da pomogne hrišćanske borce protiv Turaka na Balkanu. Do tada se već na putovanjima uverila koliko je težak život raje u Otomanskom carstvu. Još dok je bila devojčica, oduševljavala se imenjakinjom Žanom, odnosno Jovankom Orleankom, francuskom junakinjom iz Stogodišnjeg rata koji se vodio između Francuske i Engleske u 15. veku.
Od tada je sanjala kako će jednog dana i ona predvoditi vojske ugnjetenih u borbi za slobodu. Verovala je da je ustankom u Hercegovini te, 1876. godine kucnuo čas za konačni obračun sa Osmanlijama. Time bi bio oslobođen i Jerusalim, u kome je ona počela da gradi Dom spasenja. Od porodičnog nasledstva Žani Merkus je još ostalo nešto novca, pa je kupila oružje za Srbe i uputila se na Balkan. O njenom dolasku izvestio je zemunski list „Graničar“ 16. januara 1876. godine: „Ovih dana došla je u Dubrovnik jedna bogata gospa holandska. Donela je potporu za ustanika hercegovačke. Ona odlazi odavde u tabor ustanika.“
Stidljivi Arapi
Čekajući svoju zadužbinu u Jerusalimu Žana Merkus je proputovala Svetom zemljom. To putovanje joj je zapravo bilo nametnuto, jer su radnici bili samo Arapi, a oni su zbog velikih vrućina radili gotovo bez odeće, i odbijali su da se takvi pojavljuju i rade sve dok je na gradilištu prisutna jedna žena.
