Za jubilej 10 novih odeljenja

Svečanom akademijom u Albert hali, SPKD Prosvjeta u Austriji obeležilo je deceniju postojanja mreže dopunskih škola srpskog jezika u Austriji, koja je od nedelje postala bogatija za još 10 novih škola. Tako sada širom Austrije u 32 razreda oko 1.000 dece srpskog porekla, čuva srpski jezik, kako bi održali vezu sa maticom, usvojili kulturu svojih roditelja, tradiciju svojih predaka.

U programu, koji je otvoren himnom Srbije, koju je izvela Jelena Krstić, učestvovali su Mali hor Prosvjete, kao i đaci iz Beča i Graca sa recitacijama. Prisutnima je prikazan i film o istoriji Prosvjetine škole srpskog jezika. Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, bio je specijalni gost na akademiji, a dan kasnije sa Srđanom Mijalkovićem, osnivačem Prosvjetine mreže škola, svečano je otvorio nova odeljenja.

Gujon se, uz čestitke „Prosvjeti“ na jubileju, prisetio prvog dolaska u Beč i poznanstva sa članovima društva 2016. godine, rekavši da je i tada bio zadivljen kako jedno udruženje može da vodi škole srpskog jezika širom Austrije, a tada ih je bilo 10-ak.

– Tada smo uvideli da bez podrške institucija Srbije razvoj tog projekta, i pored ogromnog potencijala, ne bi bio moguć. Nisam mogao tada ni da slutim da ću jednog dana, iz jedne institucije, moći da pomognem razvoju dopunskih škola srpskog jezika u Austriji – kazao je on.

Istakao je da je jedan od prioriteta Uprave da pomogne u osnivanju dopunskih škola srpskog jezika u inostranstvu i omogući deci rođenoj u rasejanju da u potpunosti savladaju srpski jezik, što nije sasvim jednostavno.

„To je veoma važno, jer je jezik više od sredstva komunikacije. Jezik je u srži kulture i identiteta svakog naroda. Ko čuva jezik – čuva identitet, jer jezik odražva ko smo i odakle smo, on je nit koja povezuje sve Srbe gde god da žive, sve generacije Srba kroz vekove. I pored gramatike i ćirilice, deca uče o kulturi i istoriji Srba. Kad znamo jezik, znamo kulturu, čuvamo identitet i korene“, rekao je Gujon i dodao da danas u 16 zemalja srpski jezik uči 7.500 đaka, što ukazuje da su roditelji shvatili značaj očuvanja maternjeg jezika.

Srđan Mijalković priseća se početka projekta, kada nije mogao ni da zamisli da će doći do obeležavanja važnog jubileja.

– Stigli smo do proslave 10 godina, a sve je počelo skromno, sa jednim razredom. Nastavilo se duplim razredom, u jednom prostoru sa dve učiteljice. A sada imamo više od 30 škola, sa 1.000 đaka u Austriji – navodi Mijalković.

Veliki uspeh, s obzirom na to da škole u kojima se uči srpski nisu postojale u Austriji.

„Ovo je jedan samonikli projekat. Ne znam mnogo onih koji su počeli uz trud jedne grupe ljudi. Ali pokazali smo da kao narod i zajednica možemo da napravimo važne, ozbiljne stvari, komplikovane sisteme, koji su od ključne važnosti za našu decu, jer ako ne nauče maternji jezik, mi ćemo ih, pre ili kasnije, izgubiti, oni će se asimilovati. Moramo nešto učiniti da do toga ne dođe. Srbi su dobro integrisani u Austriji, poznati su kao vredni radnici, ali moramo računati da se ovde dugoročno očuvaju naš identitet, tradicija, jezik. Da naša deca u trećoj, četvrtoj, pa i petoj generaciji budu dobri građani Austrije, ali da znaju ko su, šta su i da budu ponosni na to“, kaže Mijalković za „Vesti“.

Predsednik Prosvjete u Austriji Marko Šarić posebno je odao priznanje Mijalkoviću na istrajnosti u realizaciji i razvoju ovog velikog projekta i kazao da je želja da škole srpskog jezika slave još mnogo decenija.

Nije lako

– Hvala Prosvjeti na radu ovih 10 godina. Nije malo. Lako je pokrenuti projekat jedne godine, tad su svi entuzijastični, druga godina već ide malo teže, pa treća, pojavljuju se problemi i polako se projekat gasi. Vaš uspeh je utoliko veći. Uprava podržava i nastaviće da podržava postojeće škole, razvoj novih odeljenja. Velika zahvalnost i svima koji rade u tim školama, jer su veliki entuzijasti koji čine da deca obožavaju da dođu vikendom, da uče jezik, da se druže na srpskom jeziku. To je lepa prilika i za roditelje, da se umreže i da srpski narod živi lakše ovde u Austriji – rekao je Gujon.

Podrška SPC i Uprave

Mijalković ističe da je Prosvjetinoj mreži škola prva podršku dala SPC, a zatim su se priključivale institucije i organizacije. Prvi razredi imali su časove u crkvenim prostorijama.

„To je podignuto na viši nivo sa dolaskom episkopa Andreja. Zatim je ovaj projekat povezao mnoge ljude, institucije, crkvu, Upravu za dijasporu, ambasadu, konzulat, Predstavništvo RS, srpske organizacije i mnogo roditelja i dece. Nije bilo jednostavno sve to uvezati, ali pokazalo se da možemo da pokrenemo nešto važno i da to može da uspe“, rekao je Mijalković.

Za sada u 32 razreda deca uče srpski u Beču, Bregencu, Inzbruku, Gracu, Salcburgu, Tulnu i drugim gradovima širom Austrije u kojima žive Srbi. Mijalković ukazuje i da nije lako održati projekat, jer svake godine treba obezbediti neophodna sredstva.

„Bez zajedničkog rada institucija, a uz našu volju i dobru koordinaciju imamo sada srpske škole u celoj Austriju. Svake godine se čudim kako uspevamo da obezbedimo sredstva, jer nam je potrebna stabilnost, ne zbog nas, nego zbog naše dece i ljudi koji ovde žive“, kaže Mijalković.

U tome, kaže, posebnu pomoć pružaju Arno Gujon i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Gosti

Svečanoj akademiji su prisustvovali brojni gosti među kojima i Žarko Obradović, ambasador Srbije pri međunarodnim organizacijama u Beču, Siniša Bencu, ambasador BiH u Austriji i otac Petar Pantić koji se prisutnima obratio u ime episkopa Andreja.