Za BiH nema NATO puta

Ne postoji „NATO put“ za BiH, poruka je iz Republike Srpske nakon što je hrvatski član Predsedništva BiH već na prvoj sednici poručio da će se i u naredne četiri godine zalagati za „nastavak NATO integracija BiH“.

Već prva sednica novog Predsedništva BiH u kojem su, osim Komšića, još i Željka Cvijanović iz SNSD-a i Denis Bećirović iz SDP-a BiH potvrdila je sva mimoilaženja s kojima će se oni susretati u naredne četiri godine. Priča o putu u NATO biće, očigledno je, jedna od glavnih tačaka razdora.

– Laž je sve što je rekao Željko Komšić u obraćanju na konstitutivnoj sednici. Još jednom je pokazao da će njegova politika biti politika laži, podvala i sramoćenja BiH na međunarodnom planu. Sve što je Komšić rekao o integracijama, saradnji s NATO je izmišljotina. Ne postoji NATO put BiH, nema usaglašenog stava o članstvu, postoji samo saradnja i ovakvim svojim nadobudnim ponašanjem i jednostranim istupanjem još jednom je pokazao kakva će njegova politika biti i ubuduće – poručeno je iz Republike Srpske uz napomenu da su Komšića na mesto hrvatskog člana Predsedništva BiH ponovo izabrali Bošnjaci četvrti put.

Saradnja s NATO kamen je spoticanja odnosa u BiH već godinama. I dok političari u Sarajevu sve resurse uprežu kako bi BiH postala član tog saveza, u Srpskoj su kategorično protiv. Ipak, BiH ima određen partnerski odnos sa NATO koji se ugleda u usvajanju dokumenta koji se zove Program reformi u Savetu ministara. Pre desetak dana usvojen je Program reformi za 2021. i 2022. godinu.

Vlast u Srpskoj tvrdi da taj dokument ne predstavlja ništa drugo nego okvir za saradnju BiH sa zapadnom vojnom alijansom, ali takvog stava nisu sarajevski političari, ali i opozicija u Srpskoj koji tvrde da su upravo ti dokumenti ključni koraci ka punopravnom članstvu. Iz Banjaluke stalno ponavljaju da od članstva u NATO nema ništa i da nikakva odluka o tome ne može da bude doneta a da to ne dozvoli Republika Srpska. Stoga su žestoke reakcije na Komšićev govor u kojem je rekao i da je članstvo BiH u NATO „primarni spoljnopolitički cilj“.

Mediji u Srpskoj su podsetili i na nedavnu izjavu zamenika pomoćnika generalnog sekretara NATO za politička pitanja i bezbednosnu politiku Havijer Kolomine koji je rekao da će od suverene odluke vlasti u BiH „zavisiti kojim tempom i obimom će se razvijati dalje partnerstvo između BiH i NATO“.

– Međusobna saradnja mogla bi se unaprediti u područjima borbe protiv terorizma, upravljanja vanrednim situacijama i kibernetičke bezbednosti – govorio je Kolomina.

Opozicija u Srpskoj negoduje zbog ovakvog razvoja situacije, a za Nebojšu Vukanovića, narodnog poslanika, nema dileme da Dodik vodi Republiku Srpsku u NATO.

– Pre tačno tri godine sam najavio da će Milorad Dodik prihvatiti sve što od njega traže stranci, da će prihvatiti ANP – Akcioni plan za NATO, samo će mu dati drugo ime – ocenio je Vukanović.

Iz vladajućih krugova u Banjaluci odgovaraju da Program reformi nije nikakav ANP, nego dokument koji definiše saradnju, ali ne prejudicira članstvo u Alijansi.

Pragmatična politika

NATO će sigurno da nastavi svoju politiku integracije zapadnog Balkana u taj savez, a Republika Srpska o tom pitanju treba da bude pragmatična, ocenio je politički analitičar Dragomir Anđelković.

– Srpska ne treba da se otvoreno suprotstavlja NATO-u već treba da sarađuje u svim sektorima gde se njoj to isplati i da produbljuje tu saradnju do određene granice, ali uz jedan uslov, da NATO prihvati izvorni Dejton i da poštuje Republiku Srpsku kao izvornu članicu BiH – zajednice sa svim pravima koji proizilazi iz Dejtona – izjavio je Anđelković.

Povećan broj obolelih od raka

U kontekstu priče o ulasku u NATO predstavnici vlasti u Srpskoj veoma često potežu stav da „Srbima ne pada na pamet da ulaze u savez sa onima koji su ih bombardovali“. Zanimljivo je da su baš ovih dana lekari u Banjaluci objavili podatke koji govore da je poslednjih godina u porastu broj obolelih od karcinoma pluća i to na područjima koje je NATO 1995. godine bombardovao projektilima sa osiromašenim uranijumom.

– Osiromašeni uranijum i koliko je on uticao na povećan broj obolelih od karcinoma tema je koja muči sve – rekao je pulmolog sa banjalučkog kliničkog centra Mirko Stanetić.