Više menadžera nego majstora

Majstora ni za lek, a oni sa master diplomom mogu da je urame. Tako bi se, sudeći prema oglasima poslodavaca na sajtu Poslovi Infostud, u najkraćem mogla opisati situacija u Srbiji od početka ove godine do septembra. Tržište rada je, zbog pandemije korona virusa, registrovalo i povratak dijaspore, uglavnom sa rada iz evropskih zemalja, a podaci kažu da je zbog virusa i slabiji odliv radne snage iz Srbije u inostranstvo.

Za poslom su, kako za „Vesti“ kaže Miloš Turinski, PR menadžer sajta za zaposlenje Poslovi Infostud, najviše tragali visokokvalifikovani kadrovi, dok su poslodavci prvenstveno tražili one sa srednjom školom.

– Zaposlenje je tražila polovina visokokvalifikovanih i četvrtina sa srednjom stručnom spremom. Sa druge strane u skoro 27.000 oglasa za posao u prvih osam meseci, potražnja za kandidatima sa srednjom školom je veća, u čak 60 odsto, dok se visoka ili viša škola traži u četvrtini raspisanih oglasa, a master u svega osam odsto – naveo je on.

Povratak iz dijaspore

Kao pozitivnu vest naš sagovornik je istakao da je od početka godine do septembra, i pored pandemije, 20.000 ljudi dobilo posao putem Infostuda.

– Pad u broju oglasa za posao je do septembra bio 17 odsto niži u odnosu na isti period 2019. godine, ali je uzrok tome april mesec i vanredno stanje. Od maja je normalizacija znatna u svim sektorima. Izuzetak su turizam i ugostiteljstvo koji su najviše pogođeni koronom, kao i sezonski poslovi, jer su oni izostali zbog zatvaranja granica – priča Turinski.

Niko, međutim, prema njegovim rečima, ne zna šta će biti dalje.

– U Evropi je već 400.000 ljudi izgubilo posao. Kod nas za sada nije, mada je dva odsto više kandidata za posao nego 2019, odnosno više prijavljenih na manje oglasa. Osim gubitka posla u turizmu, tu su i povratak ljudi iz dijaspore koje je korona ostavila bez posla, prvenstveno u evropskim državama. Među dijasporom ima i onih koji su došli kući krajem zime i ostali kada je virus stigao u Evropu – pojašnjava nam.

Najveću mogućnost za zaposlenje u ovoj godini, navodi Turinski, imaju prodavci, komercijalisti, magacioneri, vozači i telefonski operateri.

– IT oblast je i dalje vrlo deficitarna, a poslodavcima je teško da nađu kvalitetnog kandidata, naročito srednjeg ili višeg senioriteta – kaže on, uz napomenu da analiza pokazuje nedostatak frizera, kuvara, stolara i tesara, automehaničara, bravara i magacionera za koja, inače, na sajtu Infostuda godinama vlada veća ponuda od potražnje.

Prema rečima Turinskog, svaki četvrti koji je konkurisao putem Infostuda ima više od 10 godina radnog iskustva, a petina pet do 10. To jeste blizu polovine tržišta rada, ali Turinski objašnjava da ne znači da su svi oni nezaposleni, već neki traže bolji posao.

Velika šteta

Kada je reč o zapošljavanju u Srbiji, prema rečima počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, veliki je broj onih koji nisu u stalnom radnom odnosu, već rade povremene i poslove na crno, pa kada je, kako kaže, došlo do pandemije korona virusa, nisu se mogle evidentirati sve tačne brojke u ovoj oblasti.

– Ako se osvrnemo na podatak da se najteže zaposle oni sa master zvanjem, mislim da je to zato što su kod nas slabiji kriterijumi dobijanja tih diploma koje se neretko stiču na privatnim fakultetima, a ponajviše zanimanje menadžer za koje poslodavci inače nemaju interesovanje – tumači Atanacković za „Vesti“.

Deficit zanatlija objašnjava nedostacima u dugogodišnjoj politici u obuke i njihovim odlaskom na rad u inostranstvo gde su bolje plaćeni.

– Postoji, na primer, veća potražnja za vozačima, pa se u nedostatku često vraćaju ljudi iz penzije da voze. Nekada se na hiljade mladih u vojsci obučavalo u auto-jedinicama i po završetku dobijali vozačke dozvole. Dešava se i da se određeni zanatski profili iškoluju, steknu iskustvo u nekoj od naših fabrika, pa odu da rade u inostranstvu – objašnjava on.

Zato bi za Srbiju bilo bolje da, umesto što izvozi vozače, izveze taj višak administrativnih kadrova i menadžera. Uz sve to, kako navodi, korona je proizvela velike štete svuda u svetu, pa i u Srbiji koje se neminovno odražavaju na tržište rada i otpuštanja koja su teško pogodila neke sektore.

Potraga za boljitkom

– Mnogo zanatlija ide u inostranstvo, gde su plaćeniji, a ima i onih koji bi da budu „sam svoj gazda“, a ne da rade za nekoga, pa su ti kadrovi kod nas deficitarni. Prvenstveno odlaze vozači, a od visokobrazovanih lekari, mada se zbog pandemije iz Srbije slabije odlazi nego 2019 – naveo je Miloš Turinski.

Pomoć Vlade Srbije

Za program podrške Vlade Srbije zapošljavanju mladih bez radnog iskustva Moja prva plata, koji traje do 8. novembra, u prvih nedelju dana javilo se više od 10.000, a isto toliko poslodavaca od kojih 95 odsto privatnika nudi 17.000 radnih pozicija za 28.000 mladih. Ana Stojanović iz PKS je navela da se najviše traže trgovina, prerađivačka industrija, revizija, računovodstvo i konsalting. Od prijavljenih 10.000 je 45 odsto sa srednjim obrazovanjem i 65 odsto sa visokim, a 30 odsto poslodavaca je tražilo mlade sa fakultetom.