“Vesti” su srce dijaspore – ne smemo dozvoliti da prestane da kuca

„Vesti“ su srce dijaspore i ne smemo dozvoliti da prestane da kuca, istakla je Vesna Dimitrijević, predsednica udruženja „Dijaspora Medija“ iz Beča i najavila pokretanje peticije za očuvanje „Vesti“.

– Sa velikom zabrinutošću i tugom primili smo vest da se dnevne novine „Vesti“, jedini list koji već 33 godine povezuje srpsku dijasporu širom sveta, nalaze pred mogućim gašenjem. Sa više od 20 godina iskustva u medijima, novinarstvu i produkciji, godinama sam svedok koliko je informisanje dijaspore ključno za očuvanje našeg identiteta, jezika i kulture. Novine „Vesti“ nisu samo izvor informacija – one su stub koji povezuje više od tri miliona Srba u dijaspori, čuva našu kulturu i omogućava da budemo deo zajedničkog identiteta, bez obzira na to gde živimo – naglasila je urednica portala dijaspora.tv.

– Zato postavljamo ključno pitanje: zar jedini medij posvećen dijaspori ne može da opstane, dok dijaspora iz godine u godinu doprinosi matičnim zemljama? Naši ljudi u rasejanju plaćaju poreze, ulažu u nekretnine, šalju novac rodbini i pomažu brojne projekte u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Ako možemo da doprinesemo u tolikoj meri, zar je moguće da ne možemo da očuvamo jedini glas koji nas povezuje? – upitala je ona.

Dimitrijević je ukazala da ovih dana novinari, dopisnici i kulturna udruženja iz svih krajeva sveta vode dinamične razgovore i na pragu su odluke da pokrenu peticiju koju će potpisivati naši ljudi širom sveta.

– Cilj ove peticije je da državama maticama ukažemo na značaj lista Vesti i da zahtevamo da se ovaj medij proglasi medijem od nacionalnog značaja za naše državljane u rasejanju. Ne samo zbog proteklih 30 godina, već i zbog narednih 30 godina koje su pred nama. U trenutku kada je važnije nego ikada da ostanemo ujedinjeni i informisani, ne smemo dozvoliti da se medij koji nas čini vidljivim i povezuje nas sa otadžbinom – jednostavno ugasi. „Vesti“ imaju vrednost i tradiciju – tražimo od država matice da prepoznaju značaj ovog medija i institucionalno podrže njegovog opstanka. Ovo je investicija u budućnost dijaspore i njene veze sa maticom. Ovom peticijom ćemo pozvati  ne samo državu, već i naše ljude, privrednike i institucije širom sveta da se ujedinimo i pronađemo način da „Vesti“ nastave da žive. Ne smemo dozvoliti da se ugasi nešto što je više od novina – to je deo našeg zajedničkog identiteta – objasnila je ona.

– Sa više od 20 godina iskustva u medijima, novinarstvu i produkciji, godinama sam svedok koliko je informisanje dijaspore ključno za očuvanje našeg identiteta, jezika i kulture. Sve što je dijaspora radila proteklih godina, sve borbe koje je vodila za opstanak u nacionalnom i kulturnom smislu, novine „Vesti“ su jedine pratile, podržavale i bile uz svoj narod u rasejanju. Imala sam priliku da nebrojeno puta prisustvujem događajima kada su novinari „Vesti“ dolazili na kulturne manifestacije, okupljanja i druge važne trenutke naše dijaspore. To nije bila samo obična novinarska poseta – to je bilo kao da vas ogreje sunce u tami.

– Više od članka koji će sutra izaći u novinama, njihov dolazak i podrška su bili dokaz da postojimo, da nas ima, da naše priče imaju vrednost – istakla je Dimitrijević.

– Osim toga, ne znam tačan broj, ali nebrojeno puta su „Vesti“ bile pokretač humanitarnih akcija, povezale dijasporu u trenucima kada je bilo najpotrebnije. Pomagale porodicama, učestvovale u akcijama nakon prirodnih katastrofa u zemljama maticama – Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori – i bile simbol solidarnosti. Kada su „Vesti“ na smotrama folklora i drugim kulturnim takmičenjima uručivale pehare mladima koji su na ivici asimilacije, to nije bio samo komad metala – to je bila potvrda da njihova borba za očuvanje jezika i tradicije ima smisla. To je bio podstrek da nastave da govore srpski, da pevaju, igraju i čuvaju ono što ih povezuje sa korenima. Vesti su kroz sve te godine bile podrška mladima da ne zaborave ko su, i da im Srbija i njihove matice nisu daleke i zaboravljene zemlje, već mesta gde pripadaju – podvukla je ona.

– Imala sam čast da pišem monografiju jednog kluba koji je slavio jubilej – 50 godina postojanja. Bio je to veliki zadatak, ali jedno pitanje mi se stalno vraćalo: kako da verno prikažem sve te godine rada, uspeha, borbi i pobeda? Kako da oživim događaje koji su se desili pre decenija? Odgovor sam pronašla u arhivi novina „Vesti“. Svaka stranica, svaki isečak, svaka reportaža bili su dokaz vremena – autentično svedočanstvo o svakom značajnom koraku kluba. Bilo je momenata kojih se ni sami članovi nisu sećali, ali „Vesti“ su ih sačuvale. Neki događaji izblede u našem pamćenju, neki detalji se izgube, ali ono što su „Vesti“ zabeležile ostaje zauvek. One nisu samo novine – one su hronika našeg postojanja u dijaspori. Ako su „Vesti“ bile stub koji je sačuvao pola veka jedne priče, zamislite koliko su priča sačuvale za sve nas – i koliko bi ih još mogle sačuvati, ako im ne dozvolimo da nestanu – ukazala je ona.

– Dok su mnogi mediji samo prenosili informacije iz daljine, ‘Vesti’ su uvek bile tu – među ljudima, u srcu dijaspore. Pratile su naše živote, uspone i izazove, bile deo naših proslava, okupljanja, humanitarnih akcija, sportskih događaja i crkvenih praznika. One nikada nisu bile samo posmatrač – one su dolazile tamo gde srpska zajednica diše, beležile priče iz prve ruke i prenosile ih autentično, iskreno, sa emocijom. Zato sam veoma zabrinuta, pitam se, a pitam sve vas: ko će, ako ne ‘Vesti’, pisati o onima koji su daleko, a ipak bliski? Ko će beležiti priče naše dece koja se bore da očuvaju jezik? Ko će povezivati naše privrednike, umetnike, radnike, studente, porodice razdvojene granicama, ali ujedinjene istim korenima? To je ono što ‘Vesti’ mogu, a drugi ne. One ne samo da informišu – one čuvaju naš identitet, emociju i sećanja jedne rasute, ali snažne zajednice. Zato ih ne smemo izgubiti – istakla je Dimitrijević.

Ona je izrazila očekivanje da se dobro dobrim vrati i ukazala da očekuje da svi oni koji su ikada pročitali „Vesti“, dobili podršku ili osetili njihovu važnost, sada stanu uz njih i pomognu da opstanu.

– Danas, u digitalnoj eri, informisanje je postalo brzo i površno – onlajn sadržaj se konzumira, ali se ne oseća na isti način. Nema značajnijeg trenutka za nekoga iz dijaspore nego kada negde u belom svetu, u trafici ili na ulici, gde tumaramo ponekad otuđeni, odjednom u moru stranih naslova ugledamo novine Vesti. Taj prizor nas podseti ko smo, gde smo i da moramo znati šta se dešava u našoj zemlji i drugim zemljama gde naš narod živi. To je zaista nešto mnogo značajnije od samo nekog tamo medija – to je osećaj pripadnosti, to je most između nas i otadžbine. Ovo nije samo pitanje jedne redakcije, već pitanje svih nas koji želimo da budemo informisani i povezani, ma gde da se nalazimo u svetu! Ne dozvolimo da nestane jedini list koji svet vidi očima dijaspore – zaključila je Dimitrijević.