“Vesti” spona s maticom

Humanitarna fondacija „Ana i Vlade Divac“ organizovala je u Kombank dvorani panel diskusiju o humanitarnim davanjima dijaspore „Filantropija nema granice“. Okupili su se predstavnici Vlade Republike Srbije, medija i organizacija koje se godinama bave humanitarnim radom i saradnjom sa srpskim narodom u rasejanju.

Tako značajan događaj nije mogao da prođe bez „Vesti“. Naš „Humanitarni most“ označen je kao važna spona dijaspore i matice kada je reč o pomoći, a „Vesti“ kao dnevni list od izuzetnog značaja, koji kvalitetom i odnosom prema rasejanju s pravom nosi titulu najboljeg dnevnog lista za dijasporu. Naši novinari su imali priliku da ispričaju 26-godišnja iskustva Humanitarnog mosta, kao i da predstave najbolje što dijaspora ima da ponudi.

Učesnici su razgovarali o rezultatima istraživanja o davanjima iz dijaspore u ovoj i prethodnoj godini. Takođe i da razmotre prepreke i šta bi trebalo da se promeni u Srbiji da bi se ljudima iz dijaspore omogućilo da pomognu.

Ana Koešal, direktorka fondacije „Ana i Vlade Divac“, istakla je da je transparentnost najvažnija za uspešnu saradnju sa dijasporom. Ona je objasnila da je Fondacija osnovana pre 12 godina u Srbiji. Njihov osnivač već 20 godina ima humanitarnu organizaciju „Divac“ u Americi, koja im olakšava lakši rad sa dijasporom u SAD.

Ponos Srbije

– Ljudi nam veruju i prepoznaju nas. Nama je važno da budemo transparentni, da održavamo redovne odnose s dijasporom, obaveštavamo medije i pružimo informacije o tome na šta smo utrošili donacije. Naš cilj je da sistematski radimo sa dijasporom i razvijemo različite i jednostavne načine da daruju. Mi smo samo jedan kanal koji pomaže dijaspori da donira u matici. Pored nas, tu su i „Vesti“ sa kojima imamo divnu saradnju. Oni se kao i mi trude da odnos sa dijasporom bude što kvalitetniji, i zbog toga su sjajan partner – istakla je Koešalova.

Vladimir Božović, savetnik predsednika Vlade Republike Srbije za regionalnu saradnju i odnose s verskim zajednicama, istakao je da su „Vesti“ medij na koji Srbija treba da bude ponosna.

Pravi primer

– Izveštavaju istinito, poštuju dijasporu, neguju je. Ne bave se kičom i šundom, već pravim vrednostima. Zbog toga o njima sa poštovanjem govore svuda u svetu. „Humanitarni most“ je pravi primer dobre prakse – rekao je Božović.

I predstavnici RTS-a učesnici diskusije iskoristili su priliku da istaknu „Vesti“ kao saborca u borbi da saradnja sa dijasporom na humanitarnom i drugim poljima bude što kvalitetnija.

– „Vesti“ su, mogu slobodno reći, prijatelj naše kuće. Nema dijasporca koji za njih nije čuo – rekla je Suzana Gvozdenović sa RTS-a.

I dijasporu u Skupštinu

Miodrag Jakšić, predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu, istakao je da dijaspora zaslužuje veći prostor.

– U našem društvu dijaspora se ne pominje često. Zakon o dijaspori i Srbima u regionu bi mogao biti mnogo bolji. On je donet odavno i nije menjan ni prilagođavan. U dijalogu sa državom moraju na velika vrata da se uvedu davanja iz dijaspore. Kroz saradnju sa državom, možemo popraviti položaj našeg naroda u rasejanju. Smatram da dijaspora ima pravo da glasa, bira poslanike, i da ima predstavnike u srpskom parlamentu. Ako oni toliko daju, treba i mi njima da damo veća prava – zaključio je Jakšić.

Da se zna gde ide novac

Miloš Janković iz organizacije Katalist istakao je da je dijaspora ključni igrač kada je reč o humanitarnoj oblasti.

– Mi se bavimo analizom dobročinstava u Srbiji. Izuzetno je važno da se zna koliko novca odlazi i gde, kako bi ljudi iz humanitarnih fondacija mogli da analiziraju gde je najbolje da usmere svoj rad, odnosno u kojim oblastima je potrebno najviše humanitarne pomoći. Međutim, kada je reč o dijaspori, nikako ne možemo da napravimo realnu analizu podataka, jer su nam dostupne samo informacije od donatora i iz medija. A to je samo jedan deo. Razlog tome je nedovoljan nivo transparentnosti. Dijasporci često nisu informisani, nemaju mogućnosti da saznaju gde je i kako potrošen novac koji su donirali. Zato mediji treba više da promovišu dobra dela dijaspore – rekao je Janković.

On je istakao da je najviše donacija iz Nemačke, Australije, Kanade, Švajcarske i Amerike.

– Najviše donacija odlazi na smanjenja siromaštva, potom na zdravstvo, a primetna su i sezonska davanja za Novu godinu, Božić i Vaskrs. Posebno je značajno što oni mahom doniraju strateški. Naime, retke su jednokratne donacije, već se dijasporci opredeljuju da dugoročno pomognu – rekao je Janković.