Crkavicom hrane gladna usta

Više od polovine srpskih penzionera, i pored skromnih primanja, skoro najmanjih u Evropi, izdržava ne samo decu već i unuke, a da paradoks bude veći, od 1,7 miliona najstarijih u Srbiji, čak blizu milion njih prima penziju ispod proseka koji iznosi 223 evra. Podaci su katastrofalni i u obrnutoj situaciji jer tek svakoj desetoj osobi iznad 65 godina pomažu njihovi potomci.

Penzija je mnogim domaćinstvima jedini redovni mesečni izvor prihoda, ukazuje Nadežda Satarić iz Udruženja građana Snaga prijateljstva – Amitdž. Kako napominje, ma kolika da je, služi podmirivanju potreba svih članova domaćinstva, a nekada su to čak tri generacije.

– Stariji se praktično odriču svega osim nabavke najneophodnijih lekova i najskromnijih namirnica za ishranu. Lišavaju se kulture, šopinga, pa i proizvoda za higijenu jer im je najvažnije da plate komunalije na vreme i ako preostane, da daju unucima ili deci.

Stariji, veli naša sagovornica, više vole da daju svojoj deci i unucima, čak i u situacijama kad im nije najneophodnije, nego da uzimaju od njih.

– Amitdž istraživanje iz 2017. u Novom Beogradu govori da 39 odsto starijih od 65 godina u staračkim domaćinstvima pruža finansijsku podršku svojoj deci i unucima i bližim srodnicima, dok je tek šest odsto onih koje pomažu deca i unuci – navodi nam sagovornica podatke opštine s najvišim primanjima u Srbiji.

Težak položaj penzionera ne spori poslanik Partije udruženih penzionera Srbije Momo Čolaković, ali ukazuje i da statistika obećava bolji život.

– Osim nimalo lakih reformi kroz koje prolazi Srbija na putu ka EU, devedesetih smo imali urušavanje penzionog sistema kad je zbog sukoba i sankcija došlo do zastoja u privredi, pa je broj zaposlenih radnika padao. Tako se od četiri radnika koja su radom izdržavala jednog penzionera došlo do skoro 1:1. Posle reformi 2014. godine, situacija se malo popravila, pa 1,3 radnika dođe na jednog penzionera. Da stvari idu na bolje, pokazuje i podatak da je pre pet godina učešće budžeta u isplati penzija iznosilo 48 odsto, a sada je to 27 procenata – naveo je Čolaković u izjavi za „Vesti“.

Nadu u skori boljitak ne gaji čelnik Sindikata vojnih penzionera Jovan Tamburić, pozivajući se na statistiku prema kojoj najnižu penziju, do 10.000 dinara prima 105.650 najstarijih ili 6,2 odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji. Smatra da je tako loše stanje posledica uništene privrede, gde je zaposlenost mala:

– Mladi zasnivaju porodice, a posao ne mogu da nađu, pa su im materijalna potpora, penzioneri s redovnim mesečnim primanja, nekad i jedini u porodici. Pritom se od 2012. godine položaj penzionera konstantno pogoršavao, prvo izmenom prema kojoj se usklađivanje s porastom cena vršilo za svega jedan odsto godišnje, pa 2014, kada je obustavljeno, čime je vršena prikrivena ogromna otimačina. Onda su 2014. zakonom smanjili penzije, kako smo od vlasti čuli za 10 odsto, a u stvari je smanjenje duplo više, pa kad se sve sabere, penzioneri su prethodnih sedam godina oštećeni za više od četiri milijarde evra.

Tamburić ukazuje da penzionere iritiraju konstantne najave iz vlasti o povišici koja se najavljuje kao veća nego ikad, da bi dobili svega nekih par odsto. Ogorčen na PUPS kao stranku koja treba da zastupa interese penzionera, što je kumovala aminovanjem regulative ovoj, kako je naziva, otimačini najstarijih stanovnika Srbije.

– Šta je uradila ta partija osim što kao zahvalnost penzionerima što su podneli teret štednje predlaže da postoji trg penzionera?! To je bezobrazluk i licemerje – opljačkate, pa se zahvaljujete – kaže Tamburić za „Vesti“.

Tužna statistika

Svaka peta osoba u Srbiji je starija od 65 godina, a statistika kaže da je s prosečnom starošću stanovništva od 43 godine, Srbija među tri najstarije zemlje u Evropi. Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore i da je broj starijih od 65 premašio broj mlađih od 18, odnosno 2017. udeo mladih u ukupnom stanovništvu bio je 14,4 odsto, a broj starijih pet odsto viši, odnosno 19,6. Poslednji popis u Srbiji beleži 723.249 starih žena i 527.067 muškaraca iznad 65 godina.

Zaboravljeno njih 300.000

Nadežda Saratić ukazuje i da priličan broj starih ima minimalna ili nikakva primanja.

– Nije mali je broj onih čija su deca u drugom mestu ili dijaspori, a ne posećuju ih. Stariji par će se snaći jer je bar jedno zdravije i mobilnije. Muka je kada ostane jedan, a njih je više od 300.000 i skoro polovina na selu. Posebno je teško ako su bolesni, bez redovnih ili s minimalnim prihodima . Na primer, poljoprivredna penzija iznosi oko 11.000 dinara (93 evra). Bez penzije je 138.000 žena ili 17 odsto i 48.000 muškaraca, što je osam odsto. Problem je ako nisu sposobni da rade, a ne mogu da se oslone na podršku najbližih koji takođe nemaju, ili su bez porodice i podrške države. Socijalnu pomoć prima tek oko 15.000 starijih od 65 godina, iako je preko potrebna znatno većem broju njih.