Veronauka za odrasle

U Vupertalu je pod okriljem Srpske pravoslavne crkve nedelju dana trajao program Pravoslavna veronauka za odrasle. Program, sa čijom formom su se naši ljudi u dijaspori prvi put sreli osmislio je otac Zoran Ilić, starešina hrama Male Gospojine u gradiću u Severnoj Rajni Vestfaliji.

Posetioci su imali priliku da svake večeri tokom ove duhovne nedelje čuju žive reči episkopa humskog Jovana, đakona Aleksandra Debeljaka, protojereja Danila Dangubića i stavrofora Zorana Ilića, kao i da neposredno posle prezentacija na različite teme diskutuju sa predavačima i prisutnima. Diskusije su bile otvorene, dinamične i suštinski razgovori.

Vladika Jovan je svojom temom „Ko je moj bližnji“ smisaono objedinio ovaj ciklus čija je kruna, kako reče otac Zoran, bila nedeljna liturgija. Ciklus je otvorio i na poseban način odredio svojim predavanjima sa temama: „Krštenje – tajna ulaska u Crkvu“, „Miropomazanje – tajna Duha Svetoga“ i „Nedeljna liturgija – razvoj kroz vekove“, otac Zoran. Otac Danilo govorio je na temu „Poredak svete tajne ispovesti“, a otac Aleksandar na temu „Ima li života van Crkve“.

Ovaj svojevrstan festival duhovnosti pratilo je iz večeri u veče nekoliko desetina ljudi. Posle diskusija u sklopu predavanja, postalo je običaj da se razgovori prenesu u trpezariju Parohijskog doma koji je bio ispunjen i mirisnom hranom i toplom atmosferom.

Iako je veronauka bila namenjena odraslima, i najmlađi su na svoj način učestvovali i uživali u druženju odraslih. Iz jedne prelepo oslikane i uređene prostorije, igraonice za decu, povremeno je dopirala graja mališana i izvirivale su radoznale glavice.

Baš tu, sa njihovo troje dece, zatekli smo Jelenu i Ivana Deljanina. Raspoložen za razgovor Ivan za „Vesti“ kaže da je ova serija predavanja pozitivno uticala na suprugu i njega.

– Zajedno smo je pratili i puno razgovarali o temama, a sve su na nas ostavile jake utiske, kao i sjajan način na koji su predavanja osmišljena. Dobili smo odgovore na mnoga pitanja koja su nas već dugo tištala. Sa predavanjem vladike Jovana „Ko je naš bližnji“ zaokružuje se tema i dovršava započeta nit svih prethodnih predavanja, a to je ljubav. Od Tajne krštenja i stupanja u Crkvu ne može se bez ljubavi, a sve teme su njene grane. I u razgovoru sa vladikom imali smo jedinstven zaključak – ljubav, poimanje ljubavi, naš odnos prema ljubavi, Crkvi, sabranju. Sabranja nema bez ljubavi, a odgovor na pitanje – Ko je moj bližnji? – jeste da smo svi jedni drugima bližnji, a osnov svega je ljubav“ – ističe Deljaninova.

O užem i širem značaju ovog svojevrsnog duhovnog festivala kao redovni posetilac govorila nam je i sociolog Gordana Arsić.

– Toliko su važna ovakva predavanja i okupljanja. Ranije nikada nisam imala takvo iskustvo. Interesujem se za sve ovo, jer mi nedostaje taj važni deo naše kulture. Odrasla sam sa Nemcima i među ljudima drugih kultura. Nisam imala dugo kontakt sa našim ljudima, a pomagala sam kroz svoj posao ljudima brojnih kultura. Moja želja je baš taj kontakt sa ljudima iz moje zemlje, da uz njih osetim duh otadžbine i istovremeno da i ja pomognem njima sve što mogu. Ovakva dešavanja ovde, ovakvi skupovi, i u Crkvi u Diseldorfu pružaju mi tu mogućnost – kaže Arsićeva.

I baš kao što nam je najavio otac Zoran sreli smo se ovde sa onima koji su tu odrasli i sa onima koji su tek stigli. A svi se okupljaju da bi čuli jedni druge, razgovarali i družili se. Iako su teme ozbiljne, a zabava nije cilj, ljudima je radost na licima.

Koreni nas povezuju

Gordana Arsić dodaje i da joj je bilo drago da čuje različite poglede na to ko je naš bližnji.

– Sada mi je jasnije, posebno gledano iz ugla medicinske sestre – mog bivšeg posla i iz ugla sociologa – što sam danas, da svakom treba pomoći, ma kako mi o ispravnosti toga razmišljali. Distanca u vidu profesionalizma postoji, ali sve ostale puteve otvara nam ljubav. I drago mi je da sve ove spoznaje delim evo upravo ovde sa ljudima istog korena i kulture – kaže ponosno Arsićeva.

Važno i korisno

O budućnosti ovakvog vida okupljanja, u kojem jedan manji grad – manja zajednica – postaje duhovni centar, govorio nam je vladika Jovan.

– Bogu hvala, otac Zoran je osmislio ovaj blok predavanja i to je nešto kao nekakav, moglo bi se reći, duhovni festival. Dešava se da prilikom organizacija veronauka za odrasle, ljudi ne mogu da se dugoročno nečemu posvete. Nisu tu stalno, putuju. Čini mi se da, kada se ovako napravi blok predavanja, ljudi mogu da se fokusiraju na te dane. Iako možda ne mogu da dođu na sva predavanja, kako sam čuo u razgovoru sa njima, mnogi su pohađali više predavanja. Mislim da je ovaj format izuzetno važan i koristan. Veoma sam obradovan i diskusijom. Uspostavili smo međusobnu komunikaciju. Zapravo to predavanje, ta prezentacija, rezultirala je otvaranjem zapitanosti kod ljudi. Pitanja su bila neposredno vezana za temu o kojoj smo govorili, ali bilo je i nekih drugih pitanja. I to mi je zaista drago, jer govori o zainteresovanosti ljudi za verski i crkveni život nas ovde u rasejanju – zaključio je vladika Jovan.

Otadžbinske vrednosti

Otac Zoran Ilić je za „Vesti“ govorio ne samo o ciklusu koji je osmislio, već pre svega o kontekstu njegovog nastajanja i postojanja.

– Kontekst u kome se nalaze naši ljudi u dijaspori otvara dodatnu potrebu za veronaukom za odrasle. Kada ljudi naprave tako ozbiljan korak u životu da se presele u državu u kojoj se govori drugi jezik, u kojoj je tradicija drugačija od one u kojoj su rođeni, onda to kao po nekom automatizmu pred te ljude postavi mnoga pitanja. Smatram da su veoma retki slučajevi u kojima ljudi, seleći se iz otadžbine, žele da zaborave svoje korene i da u novom mestu stanovanja izbrišu sve staro. Najčešća je pojava da preseljenje u inostranstvo naše ljude u novoj sredini podstakne da traže institucije, organizacije koje neguju otadžbinske vrednosti. Najistaknutija institucija ovog tipa svakako je Crkva. I nije uopšte redak slučaj da se ljudi u rasejanju za Crkvu i čvršće i dublje vežu nego što su bili vezani za nju u otadžbini.

Ovaj intenzivni ciklus razgovora u našoj parohiji je pokušaj odgovora takvim potrebama i onih koji su već decenijama ovde, i onih koji su nedavno došli – kaže otac Ilić.

Dodaje da kurs nije imao za cilj da se prosto odgovori nekim intelektualnim znatiželjama već da inspiriše ljude da aktivno učestvuju u bogoslužbenom životu Crkve te da interesovanje za Crkvu i Boga ne ostane u sferi običajnog ili folklornog, već suštinski životnog.

– Kurs ne nudi zaokruženo znanje o temama kojima se bavi već otvara put za dalje razgovore. Zašto u ovako intenzivnoj formi od sedam, odnosno osam dana? Pre svega jer ovakve forme raznih intenzivnih kurseva iz različitih životnih oblasti postoje širom sveta. Smatrao sam da će ova forma, kao nova u crkvenom iskustvu kod nas, biti zanimljiva i privući pažnju većeg broja ljudi nego li neke već oprobane forme. Sa druge strane, sedam večeri je dovoljno da se grupa veoma srodnih tema veoma ozbiljno otvori. Na kraju, sve ovo otvara mogućnost da se naši ljudi u dijaspori na autentičan i dugotrajan način povežu sa Crkvom i saberu u njoj – kaže otac Zoran.