Pokrajinski sud u Hamburgu doneo je odluku kojom je nemačkom magazinu „Der Spiegel” privremeno zabranjeno da širi neosnovane i uvredljive tvrdnje o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koje su ga povezivale sa navodnim „lovom na ljude” u Sarajevu tokom ratnih devedesetih godina. Odluka suda izazvala je pažnju javnosti jer otvara važno pitanje granice između slobode medija i prava na zaštitu ličnosti, ugleda i pretpostavke nevinosti.
„Špigl” je u martu objavio tekst zasnovan na tvrdnjama iz knjige italijanskog autora Ecija Gavacenija, u kojoj se iznose optužbe oslonjene na anonimne izvore i svedočenja koja nisu sudski potvrđena. Sud u Hamburgu ocenio je da se takvi navodi ne mogu predstavljati kao gotovo utvrđene činjenice bez dovoljno pouzdanih dokaza. Time je jasno poručeno da ni najuticajniji evropski mediji ne mogu nekažnjeno da grade utisak krivice tamo gde za to ne postoji čvrsto pravno utemeljenje.
Predsednik Vučić odlučio je da na tekst reaguje pravnim putem, čime je slučaj iz medijskog prostora prebačen pred institucije. Umesto polemike preko naslovnih strana, odluku je doneo sud, a to je najvažnija poruka ovog postupka. Sloboda medija jeste temelj demokratskog društva, ali ona ne podrazumeva pravo na širenje neproverenih optužbi, naročito kada one mogu ozbiljno da naruše ugled pojedinca i države koju predstavlja.
Ova odluka ima i širi politički značaj. Godinama se u delu zapadnih medija prema Srbiji i njenim liderima često primenjuju dvostruki aršini, pri čemu se stare ratne teme neretko vraćaju u javnost bez dovoljno pažljivog proveravanja činjenica. Javnost ima pravo da zna, ali isto tako ima pravo i na tačnu, proverenu i odgovornu informaciju. Kada se umesto činjenica ponudi konstrukcija, novinarstvo prelazi u politički pritisak.
Sud u Hamburgu je, prema oceni pravnih posmatrača, pokazao da javni interes ne ukida obavezu medija da poštuju profesionalne standarde. O prošlosti se može i mora pisati, ali pošteno, uravnoteženo i uz jasnu razliku između tvrdnji, sumnji i dokazanih činjenica. Upravo je ta granica u ovom slučaju bila ključna.
Za Srbiju je ova odluka važna jer pokazuje da se protiv medijskih hajki može boriti institucionalno, argumentima i zakonom. Predsednik Vučić je ovim postupkom poslao poruku da se ugled države i njenih predstavnika ne brani galamom, već pravnim sredstvima. Zato ovaj slučaj ne predstavlja napad na slobodu medija, već podsećanje da sloboda mora da ide zajedno sa odgovornošću.
Poruka iz Hamburga je jasna: nijedan medij, bez obzira na uticaj i tiraž, ne sme biti iznad zakona. Istina, profesionalna odgovornost i poštovanje pretpostavke nevinosti ostaju temelj ozbiljnog novinarstva i demokratskog društva.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
