Uran je otkrio 13. marta 1781. godine astronom amater Viljam Hersel, pomoću svog teleskopa koji je sam konstruisao. Hersel je zapravo samo utvrdio da posmatrani objekat nije zvezda, već neki drugi objekat, najverovatnije neka kometa.
Da je u pitanju planeta utvrdio je Finski matematičar Andres Leksel, utvrdio je da se radi o planeti, samo nekoliko meseci nakon sto je Hersel uocio objekat na nebu. Leksel je izračunao orbitu novog tela.
Francuski astronom amater J. de Saron takođe je utvrdio da se radi o novoj planeti.
Da bi preciznije utvrdili orbitu Urana astronomi su tragali za nekim eventualno još starijim podacima o Uranu. I zaista desilo se da je Uran bio osmatran više puta (tacnije 21 put) pre Hersela. Naravno ti raniji osmatrači nisu znali da je reč o novoj planeti. Najstarije osmatranje Urana pripada Džonu Flemstidu, 23. decembra 1690. kada je planeta bila u Biku.
Le Monnierkoji je od 17. decembra 1768. do 23. januara 1769. cak osam puta video Uran ali nije opazio njegovo kretanje, što je inace jasan znak da je u pitanju ne neka zvezda vec nesto mnogo blize nama. S druge strane Uran je, posmatrano sa Zemlje, u tom periodu zaista bio gotovo nepomičan.
Predlog da se nova planeta nazove Uran potiče od nemačkog astronoma J. E. Bodea. Postojali su i drugi predlozi: Hypercronius i zatim Dzordzova planeta, odn.Dzordzova zvezda. Bilo je čak i predloga, da se nova planeta nazove Hersel pa su je neki jedno vreme tako i zvali.
Da li ste znali:
Uran je najhladnija planeta Sunčevog sistema.
Prvi pokušaj da se odredi prividni prečnik Urana potiče od Hersela. On je dobio vrednost od 4″,18. da bi kansije izračunao da je masa Urana 17,7 puta veća od mase Zemlje.
Prvu spektroskopsku potvrdu da se Uran rotira retrogradno dao je francuski astronom H. Deslanders 1902.
Uran ima 27 satelita
Prvi otkriveni Uranovi sateliti bili su Oberon i Titania. Otkrio ih je V. Hersel 11. januara 1787. Zatim je engleski astronom W. Lassell otkrio satelite Ariel i Umbriel 24. oktobra 1851.
Uran je prva planeta otkrivena u moderno doba.
Uran je posećen samo jednom.
Boja atmosfere Urana u vidljivoj svetlosti je plava i – kažu astronomi – vrlo je dosadna.
Leto na Uranu traje jedan dan, ili 42 zemaljske godine.
Prstenovi Urana bili su senzacionalno otkriće
Do ovog otkrića se doslo slučajno. Da bi precizno odredili prečnik Urana astronomi Dz. Eliot, E. Danhem i M. Mink su posmatrali prelaz Urana preko zvezde SAO 158687. Trideset pet minuta pre nego što ce planeta zakloniti zvezdu desilo se da je sjaj ove zvezde naglo opao, a zatim se nakon nekoliko sekundi povratio. Ta promena sjaja zvezde se dogodila pet puta. Ista pojava opadanja sjaja i isto pet puta se zatim ponovilo i nakon sto je Uran prešao preko zvezde. Kako su kasnije analize potvrdile do promene sjaja doslo je usled prelaza Uranovih prstenova preko zvezde.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
