On je osnovao firmu za preseljenja i tako zaradio 10 miliona dolara, ali uprkos svom ogromnom bogatstvu nikad nije živeo kao milioner. Odabrao je da skuplja ambalažu na ulici i da živi kao podstanar.
Iako je njegova firma poslovala u čitavom svetu i donosila mu milione, Zaf je skupljao plastične flaše, svoj novac neprestano delio drugima i kupovao u supermarketima kao i svaki prosečni građanin.
Posao sa selidbama započeo je 1975. godine, kupivši jedan stari kombi koji čak nije ni znao da vozi, pa je zaposlio vozače, a on je sam u početku iskrcavao i ukrcavao nameštaj. Zbog svog socijalističkog pristupa u kome je isticao važnost kolektiva i brige za radnika, brzo je postao popularan i omiljen. Njegov moto je glasio: “Kompanija Zaf vlasništvo je njenih radnika“.
Uprkos svom ogromnom bogatstvu koje je stekao zahvaljujući kapitalizmu, ostao je veran svojim socijalističkim uverenjima. Tako je na ulazu u sedište svoje kompanije postavio ogromnu Lenjinovu skulpturu u znak odanosti svom heroju i njegovoj filozofiji.
Svoja socijalistička uverenja je stalno isticao u vođenju kompanije koju je opisivao kao “mesto na kom se svakodnevno leče zablude o veličini“, a nazivao “zapadno-berlinskim kolektivom za selidbe“. Ipak, uprkos tim antikapitalističkim stavovima, postoje tvrdnje da je Zaf u vođenju kompanije zapravo bio diktator, kako prenosi Dejli Mejl.
Teško je te cifre povezati sa činjenicom da je Zaf trošio manje od 300 dolara mesečno. U intervjuu prošle godine “Ludi Milioner” je rekao: “Ne treba mi novac, on čini ljude nejednakima. Previše je idiota okolo koji imaju novca, ne treba svetu još jedan“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
