Izložba „Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke. Umetnička dela iz kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) od 1949. do danas“ biće otvorena sutra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Cilj izložbe je da otvari nove mogućnosti sagledavanja razvoja umetnosti u Nemačkoj, putem skoro 300 umetničkih dela, iz bogate i raznovrsne kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) koja se sastoji od više od 23.000 dela i predstavlja jedinstvenu istoriju savremene umetnosti stvarane u Nemačkoj u 20. i 21. veku.
Na izložbi se mogu pratiti različiti fenomeni koji su nastajali u nemačkoj umetnosti druge polovine 20. veka pa sve do danas.
Između ostalog, može se sagledati kako video radovi i video skulptura postaju sve značajniji u smislu istorije recepcije, ali i tehnički sve razvijeniji.
Medij fotografije se još od pedesetih godina razvio u autonomni pravac u umetnosti, ali ipak ostao povezan s drugim umetničkim praksama, čime odražava stalnu vezu između sveta umetnosti i društvenih i političkih tema.
Od sedamdesetih godina 20. veka, uporedo s društvenim razvojem, uloga umetnika dobija na značaju te tako radovi Ulrike Rozenbah, Rebeke Horn, Katarine Frič, Rozemari Trokel i drugih, dokumentuju feminističke teme u umetnosti, kao i sve veće prihvatanje i značaj žena umetnica u umetničkom svetu.
Važan aspekt izložbe predstavlja lična veza kustosa i umetnika koji su često pripadali istoj generaciji, što je rezultiralo impresivnim fokusom na radove umetnika koji su pripadali pokretu „Fluksus“.
https://www.instagram.com/p/Bs5Hl0KgLuK/
Dok je istorija umetnosti Istočne Nemačke ranije bila sagledavana kao poseban slučaj u zatvorenim okvirima, na ovoj izložbi se otvaraju nove mogućnosti da se sagleda četiri decenije dug paralelni razvoj umetnosti u dve Nemačke, čime se ukazuje na to da istorija umetnosti ne sledi samo zahteve političke istorije.
Upoređivanjem sličnosti i razlika radova i umetnika, prate se paralele između Gerharda Altenburga, Bernara Šulca i crteža Jozefa Bojsa, između Hermana Gleknera i Hansa Ulmana, Arna Fišera i Šaržeshajmera, Sibil Bergeman i Barbare Klem, između Manfreda Bucmana i Klausa Šteka, ili u najmlađoj generaciji između Julijana Redera i Volfganga Tilmansa.
Poseban kvalitet izložbe predstavljaju radovi na papiru, od Hane Heh do Norberta Krikea, od Zigmara Polkea do Jorinde Fojt.
Izložba uključuje različite medije: slikarstvo, crtež, grafiku, fotografiju i skulpturu, koji se posmatraju zajedno kao integralna celina.
Najvećim delom izložba je postavljena hronološki, a u okviru te hronologije dela su dovedena u specifične kontraste poređenjem različitih izraza ili susretima istoka i zapada.
Određene teme su posebno u fokusu interesovanja kustosa, na primer posleratna umetnost između realizma i apstrakcije, pop art, Fluksus, socijalna fotografija, Beherovi i njihova škola.
Umetnička zbirka Instituta ifa uključuje i delove kolekcije Istočnonemačkog centra za umetničke izložbe, dve institucije koje su se spojile 1991. godine.
Kustosi izložbe su Matijas Flige i Matijas Vincen, a kustos iz MSUB-a Žaklina Ratković.
Na otvaranju izložbe govoriće predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib i v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada.
Izložba se može pogledati do 25. marta.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
