Ultimatum nemačkoj vladi: Preti raspad?

Penzije, ekonomija, migracije… Nemačka vlada svađa se o većini tema. Članica vlade, stranka FDP, sada postavlja ultimatum: koalicija mora da donese odluke, u suprotnom preti raspad.

Nedavni pokrajinski izbori u Brandenburgu, Tiringiji i Saksoniji bili su umnogome značajni. Rezultati tih izbora, naime, oslikavaju raspoloženje koje vlada u čitavoj zemlji. Aktuelna nemačka vlada, takozvana „semafor-koalicija“, toliko je nepopularna kao što nije bila nijedna dosadašnja vlada u istoriji Savezne Republike Nemačke.

Kako dalje? Nedugo nakon pokrajinskih izbora, Zeleni najavljuju kadrovske promene u vrhu i žele sadržajno da se preorijentišu, a kod socijaldemokrata (SPD) vlada olakšanje zbog toga što stanje nije još gore, pa žele po mogućnosti da i dalje u tišini rade kao i do sada – ali s nešto izoštrenijim socijaldemokratskim profilom.

Ali i treća članica koalicije, liberali (FDP), žele da izoštre svoj profil. I to je započela pretnjom da će istupiti iz koalicije. Prevremeni izbori bi, međutim, za sve tri stranke bili katastrofa. U aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, tri vladajuće stranke imaju manju podršku u stanovništvu od najveće opozicione snage – demohrišćana (CDU i CSU).

I uprkos takvim rezultatima istraživanja, FDP preti koalicionim partnerima nadajući se da će doći do sadržajnih ustupaka. Budžet, ekonomija, migracije, penzije… Vladajućima predstoje brojne zakonske odluke, pri čemu dve stranke levog spektra, SPD i Zeleni, drugačije na to gledaju od ekonomski liberalnog FDP-a. Šef liberala Kristijan Lindner, koji je ujedno i nemački ministar finansija, upozorava da će se semafor-koalicija meriti po tome koje rezultate je postigla za vreme svoga mandata, a da će i sam FDP koaliciju prema tome da ocenjuje.

Lindner je aktuelna događanja sažeo u nazivu „jesen odluka“. Time je postavio ultimatum. Može li to da funkcioniše i ima li semafor-koalicija uopšte još ikakve šanse?

Vladajuća koalicija se svađa oko penzija

Manje od nedelju dana nakon poslednjih od triju pokrajinskih izbora na istoku zemlje, već je došlo do svađe. U petak, 27. septembra u Bundestagu se vodila rasprava o penzionom paketu. To je jedna od ključnih tema socijaldemokrata koji žele da do 2039. nivo penzija ostane na 48 odsto prosečne plate. U Nemačkoj trenutno ima 21 milion ljudi koji primaju penziju. Demografske promene, međutim, dovode do toga da će sve manje poreskih obveznika morati da finansira sve više penzionera.

FDP zato želi više mogućnosti za privatne penzione usluge i rekonstrukciju penzionog sistema u smeru svojevrsne „deoničarske penzije“, nalik švedskom uzoru. Ali, put do toga je dug i SPD želi da obezbedi da za to vreme svaka penzionerka i svaki penzioner može da živi od svoje penzije. „Za većinu ljudi u ovoj zemlji je najvažnije, a za mnoge i jedino osiguranje za starost – državna penzija“, naglasio je u Bundestagu socijaldemokratski ministar za rad i socijalna pitanja Hubertus Hajl. Vlada po tom pitanju mora ljudima pruži sigurnost, dodao je.

Šef FDP-a Lindner je u stvari početkom ove godine, nakon dugih rasprava odobrio penzioni paket koji predviđa i uvođenje penzije bazirane na dobicima iz ulaganja u deonice. Njegovoj partiji, međutim, to sada nije dovoljno. „Stabilizacija penzija ne može da se ostvaruje time što jednostavno stalno podižemo doprinose ljudi koji rade i mladih“, kritikovao je zamenik predsednika poslaničke grupe FDP-a u Bundestagu, Johanes Fogel.

Poreski i socijalni doprinosi u Nemačkoj već sada iznose oko 40 odsto od bruto plate, dodaje Fogel ističući da je za atraktivnost Nemačke već danas problem to što je ta zemlja svetski prvak po pitanju plaćanja poreza i doprinosa. Za SPD su te izjave iz redova FDP-a – uvreda. Šef socijaldemokrata Lars Klingbajl insistira na tome da partneri u vladi „ostanu verni koalicionom ugovoru“.

Najveća svađa oko novca

I ne svađaju se vladajući samo po pitanju penzija – postoji još čitav niz drugih tema koje savezna nemačka vlada još želi ili mora da odradi. Najveći izazov je pritom budžet za iduću godinu. Rok za dogovor o budžetu u Bundestagu je kraj novembra. U aktuelnom predlogu budžeta zjapi rupa u finansiranju od dvanaest milijardi evra. Kako bi se ta rupa zatvorila, ministarstva bi iduće godine morala da „u hodu“ nekako uštede taj iznos. Stručnjaci su inače ocenjivali da je takav postupak protivustavan.

Pritom bi ta rupa u budžetu mogla da bude još i veća. Krajem oktobra će, nakon procene poreskih prihoda, biti jasno s kojim prihodima se može računati iduće godine. S obzirom na ne baš najbolje ekonomsko stanje u Nemačkoj, vlada bi mogla da doživi neugodno iznenađenje.

Kako bi se rasteretila preduzeća, vlada planira da sprovede tzv. „inicijativu rasta“ u okviru koje je predvidela sprovođenje 49 mera. Ali i po tim pitanjima se razilaze vladajući: SPD i Zeleni žele državne intervencije i finansijsku pomoć, dok FDP ni po koju cenu ne želi da se uzimaju novi krediti. Ekonomski stručnjaci sumnjaju da bi ta inicijativa mogla da ostvari željeni efekat i smatraju da je procena da će nemačka privreda u idućoj godini da poraste za 0,5 odsto – suviše optimistična.

Ako FDP ostane pri ultimatumu moguća i manjinska vlada

Semafor-koalicija, dakle, posvađana ulazi u „jesen odluka“. Kao što je posvađana okončala i ovo leto. Videćemo da li će ultimatum FDP-a ostati na snazi do početka zime. Za 14. novembar zakazana je konačna sednica Odbora za budžet Bundestaga gde će se doneti konačne finansijske odluke. Ako FDP ne bude zadovoljan tim odlukama i u skladu sa svojim ultimatumom bude napustio koaliciju, to neće automatski da znači kraj aktuelne vlade i raspisivanje prevremenih izbora. Kancelar Olaf Šolc bi sa svojim socijaldemokratama i Zelenima i dalje mogao da ima manjinsku vladu. U tom slučaju ne bi imali većinu za donošenje zakona u parlamentu, ali bi stranke imale vremena do idućih redovnih izbora za Bundestag u septembru 2025. I da se nadaju da će do tada povratiti poverenje birača.