Pronalaženje načina da se krene u ofanzivu koju Ukrajina namerava u bliskoj budućnosti, biće ozbiljan izazov za predsednika Zelenskog, uprkos ogromnoj podršci u zemlji za vojnu pobedu.
Predstojeća zima će biti pravi test za iscrpljeno ukrajinsko stanovništvo koje je već treću godinu suočeno s ratom.
Rusija stalno uništava energetsku infrastrukturu zemlje, a meta su bile elektrane, trafostanice i skladišta. U zemlji u kojoj temperature zimi redovno padaju ispod nule, zahtevi za električnom energijom Ukrajine biće značajni. Gradovi na prvoj liniji, poput Harkova, snosiće najveći teret, jer su dve elektrane koje opslužuju grad uništene u martu.
Rusija je identifikovala slabu tačku u ukrajinskoj infrastrukturi. Njena energetska mreža je jednostavno prevelika da bi mogla uspešno da se brani, posebno jer je vazdušna odbrana relativno oskudna.
Nesposobnost Ukrajine da proizvodi dovoljno energije za svoje stanovništvo, kao i njena ekonomija, prisililo ju je da se sve više oslanja na nuklearnu energiju. Strah od nuklearnog napada ostavili su nuklearke, koje su i dalje pod ukrajinskom kontrolom, relativno netaknute.
Nuklearne elektrane trenutno snabdevaju 70 posto energetskih potreba Ukrajine, što je jedan od najviših nivoa u svetu, čak više od 65 posto koliko iznosi u Francuskoj.
Verovatno niko neće početi da bombarduje nuklearne elektrane, ali trafostanice i razvodne stanice – odgovorne za napajanje njihove energije u mrežu – ranjive su i teško ih je popraviti ili zameniti.
Ova industrija je ključna za održavanje opremljenosti oružanih snaga suočenih s postepenim opadanjem podrške Sjedinjenih Američkih Država.
Šta očekivati posle izbora u SAD?
Bez obzira na to ko pobedi na izborima 5. novembra, američki sentiment prema Ukrajini, iako Vašington i dalje podržava Kijev, stalno opada.
Fiskalni pritisci, umor od rata i preusmeravanje vojnih resursa na Izrael tokom prošle godine, umanjili su američke izlive dobre volje i podrške ponuđene Ukrajini nakon invazije.
Ako trenutna potpredsednica i demokratska kandidatkinja Kamala Haris postane predsednica, verovatno će se zalagati za održavanje te pomoći na sadašnjem nivou.
Međutim, kombinacija potencijalnog sastava Senata, u kojoj su republikanci većina i sve većeg broja demokrata koji se fokusiraju na lokalna pitanja i pitaju se koliko dugo će Vašington finansirati strani rat, mogli bi da okuju novu američku administraciju. Nastaviće da pomažu, ali verovatno na nižem nivou, i to baš kada Ukrajina pokušava da krene sa mrtve tačke u ratu s Rusijom, koja je do sada koristila svoje saveznike vrlo efikasno.
Donald Tramp, republikanski kandidat i bivši predsednik, glasno je govorio o svojoj sposobnosti da brzo rešava sukobe. Takva odluka bi verovatno uključivala dogovor koji bi zaustavio rat na sadašnjoj poziciji, sa velikim delovima ukrajinskog istoka bogatog resursima koje je okupirala Rusija.
Smanjena američka pomoć Ukrajini vjerovatno bi primorala Kijev da na kraju prihvati sporazum koji bi zapravo zamrznuo sukob, ali ga ne bi i rešio.
Prekid rata omogućio bi Rusiji da obnovi svoje zalihe oružja kao i da popuni vojsku, a zamrznuti sukob bi bio prepreka za ulazak Ukrajine u NATO. Iako bi to, takođe, dalo Ukrajini priliku da ojača svoje snage, to ne bi obezbedilo predsedniku Zelenskom potrebne bezbednosne garancije da Rusija u bliskoj budućnosti neće ponovo počneti sukob.
Razbijanje zastoja
Uprkos iznenadnom napadu Ukrajine preko granice i ulaska na područje Kurska krajem jula, rat je i dalje iscrpljujući, troši i ukrajinske i ruske snage, a uz to, sve su to i veliki materijalni troškovi.
Procene zapadnih obaveštajnih službi govore o gubicima Rusa od gotovo 1.200 mrtvih i ranjenih dnevno. Uprkos velikim gubicima, ruske snage polako napreduju na području Donjecka i približavaju se strateškom gradu Pokrovsku.
Na jugu, Rusija je zauzela Vuhledar i sada postoje ukrajinski obaveštajni izveštaji o velikom nagomilavanju trupa na jugu. Raste i mogućnost obnove ruske ofanzive na ukrajinske položaje, kao i napretka prema Zaporižju.
Uspešna ruska ofanziva prema severu, u kombinaciji sa aktivnostima kod Donjecka na istoku, imala bi veliki uticaj na sukob.
Pod pritiskom s tri strane, Ukrajina će se boriti da zadrži svoje snage na istočnoj strani reke Dnjepar. S obzirom na to da se raniji ukrajinski rečni napad na jugu završio neuspešno, prekogranični napadi na Kursk su zaustavljeni i usporeno je rusko napredovanje prema gradu Kupijansku na severoistoku, ukrajinske snage su stalno pod pritiskom.
Ukrajina očajnički obnavlja svoje napore u regrutaciji, pokušavajući da poveća broj koji joj je potreban da zaustavi ruski talas napada.
Pronalaženje načina da se krene u ofanzivu koju Ukrajina namerava u bliskoj budućnosti biće ozbiljan izazov za predsednika Zelenskog, uprkos ogromnoj podršci u zemlji za vojnu pobedu. Zastoj se, možda, može prekinuti, ali bi ga mogla prekinuti Rusija.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
