Đuro Plavšić je u Berlinu nekada bio poznat kao uspešan preduzetnik u građevinskoj branši, a danas je poznatiji po svojoj posvećenosti srpskoj istoriografiji. Jedan od autora knjige „Srbi u Berlinu“, na nedavnoj proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Ambasadi Srbije za „Vesti“ je najavio da radi na knjizi „Srbi u Berlinu II“.
– Struktura srpskog življa se u Berlinu znatno izmenila dolaskom novih generacija, mladih i stručnih ljudi, što takođe treba da bude zabeleženo. Interesantno je pomenuti i koliko je korona uticala kako na život naših ljudi, tako i na migratorna kretanja u pravcu Berlina. Paralelno radim na još dve knjige, jedna se tiče mog zavičaja u Republici Srpskoj, a druga je više skoncentrisana na moju familiju i naše geneološko stablo i porodično poreklo.
Plavšić ističe da postoji još mnogo aspekata srpske istorije koji tek treba da izađu na površinu.
– Tu spada i činjenica da su Srbi živeli u mnogim krajevima, izvan ili daleko od Srbije, kao što je okolina Soluna. O toj činjenici govore i brojne srpske crkve u Rumuniji, Moldaviji, Italiji i drugim zemljama, o čemu se danas malo zna. Kada sve to budemo znali, onda ćemo moći da kažemo da poznajemo našu istoriju.
Naš sagovornik navodi da sada osim u Berlinu, prilično vremena provodi u zavičaju u Republici Srpskoj i u Beogradu.
– To su u etapama periodi od dva do šest meseci. Pre nekoliko dana sam po treći put postao deda, posle dva unuka, Luke i Milana, stigla je i unuka Vanja. Od moje dece, Sandre, Suzane, Slađane i Nikole, očekujem još unučadi, a do kraja ove godine, Vanji ćemo prirediti krštenje.
