Nakon što su Turci glavnu pravoslavnu katedralu na svetu, Svetu Sofiju u Carigradu, pretvorili u džamiju, mnogo puta smo mogli da čujemo Rusija treba da odbrani hrišćansku veru i „kazni“ Tursku. Da li je to baš tako?
Osmanlije su hram pretvorile u džamiju 1453. godine, nakon što su zauzeli Carigrad, a na mestu Rimskog carstva (koje se još naziva i Vizantijsko) došlo je osmansko carstvo, osmanski kalifat, koji je upravljao znatnim delom islamskog sveta do početka dvadesetog veka, piše Sputnjik.
Carstvo i kalifat su nestali posle Prvog svetskog rata. Na tom mestu Turci su se borili da zadrže barem svoju nacionalnu državu, Republiku Tursku. Islam u ovoj sekularnoj, zapadnjačkoj državi nije bio podvrgnut takvim represijama i pogromima kao što je pravoslavlje u Rusiji, ali turski Lenjin, Kemal Ataturk ga je stavio pod državnu kontrolu. Jedna od važnih simboličkih odluka bila je pretvaranje Svete Sofije iz džamije u muzej. Vizantijske freske koje su se nalazile u džamiji počele su da privlače milione turista.
Zbližavanje Turske i Zapada nastavilo se tokom druge polovine dvadesetog veka, ali postepeno su čak i prozapadni Turci počeli da shvataju da se Evropa neće stopiti sa Turskom, da surazlike između dve civilizacije prevelike. A potencijalna pretnja od Rusije, koja je Tursku svojevremeno dovela u NATO, prestala je da bude geopolitički faktor nakon raspada SSSR-a.
U samoj Turskoj postepeno je počinjao islamski revanš – na vlast su došli ljudi koji su se oslanjali na većinu koja se zalagala za oslobođenje islama, za njegov izlazak u svet. Redžep Tajip Erdogan, koji je na vlasti već 17 godina, postepeno uređuje Tursku kao suverenu islamsku državu, koja vodi nezavisnu politiku kako na domaćem, tako i na svetskom nivou.
Važna simbolička odluka bio je njegov korak ka vraćanju Svetoj Sofiji status džamije. „Doneli smo odluku da promenimo status Svete Sofije na osnovu mišljenja našeg naroda, a ne na osnovu onoga ko će šta reći o nama… Zemlja će nastaviti da ide pravim putem, ka izgradnji velike i jake Turske.“
Zaista, Erdoganovu odluku podržava tri četvrtine Turaka, uprkos činjenici da je njegov sopstveni rejting mnogo niži.
„Putin jedini mogao da odvrati Erdogana“
Neke zemlje su prvo pokušale da odvrate Tursku od ovog koraka, a zatim su izrazile žaljenje i zabrinutost zbog onoga što se događa. Grci, koji sebe smatraju gotovo naslednicima Vizantije, tražili su da se uvedu sankcije Turskoj na nivou EU i međunarodne. Jer Sveta Sofija nije grčko-tursko pitanje, već globalno.
„Ovo je pitanje ukidanja pravila i nepoštovanja svetske zajednice. Erdogan sve radi smišljeno. Čak ukida tradicije svoje zemlje. Okreće leđa međunarodnoj zajednici i njenim pravilima.“
Ovo je izjavio ministar spoljnih poslova Grčke, pravoslavne zemlje. Ali da li Rusija ima sličan stav? Državna Duma se obraćala turskim vlastima i pre donošenja odluke, a portparol RPC mitropolit Volkolomski Ilarion nazvao je Erdoganove akcije „udarom na pravoslavlje čitavog sveta“: „Jer za sve pravoslavne hrišćane Sveta Sofija je značajan simbol kao što je za katolike Bazilika Svetog Petra u Rimu, tako da nam je jako žao zbog ove odluke“.
„Zaštita Svete Sofije je dužnost Ruske pravoslavne crkve“
Stav Ruske pravoslavne crkve nije mogao biti drugačiji. Sveta Sofija će zauvek ostati za pravoslavce simbol velikog pravoslavnog Vizantijskog carstva, carstva koje su izgradili Konstantin i Jelena, pravoslavni sveci jednaki apostolima. Zaštita Svete Sofije je prirodna dužnost Ruske pravoslavne crkve, čak i ako nema šanse da joj vrati krst.
Ipak, stav Rusije kao države je drugačiji: iako je zabrinuta za budućnost Svete Sofije, ona ne daje sebi za pravo da govori Turskoj kako da se ponaša, a kamoli da joj preti. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinin izjavio je: „Polazimo od činjenice da je reč o unutrašnjim poslovima Turske u koje, naravno, ni mi, ni drugi, ne treba da se mešamo“.
Odnosno, Rusija ne vrši pritisak na Tursku, uprkos činjenici da je, kako je pisala evropska štampa, Vladimir Putin jedini koji je mogao odvratiti Erdogana od takvog koraka.
Međutim, jedino što je objavljeno jeste da je „Putin skrenuo pažnju Erdoganu na značajno javno negodovanje u Rusiji, koje je izazvala odluka da se promeni status Svete Sofije u Istanbulu. Turski predsednik je dao relevantna objašnjenja, uz napomenu da će pristup ovom jedinstvenom spomeniku svetske civilizacije biti zagarantovan svima onima koji žele da ga posete, uključujući strane državljane, a hrišćanske svetinje će biti sačuvane“.
Sveta Sofija je za Ruse je uvek bila najvažniji deo njihovog identiteta. Od nje su dobijali pravoslavnu veru, a onda je dugi niz godina ona bila simbol rusko-turskog konflikta: pravoslavni svet je hteo da joj vrati krst. Ali prošlost se ne može vratiti, niti promeniti.
Sveta Sofija može razdvojiti Rusiju i Tursku, a može i ujediniti, ostajući za Ruse sećanje na pravoslavne korene, a za Turke simbol njihovih pobeda i vere. Dve velike civilizacije su krenule na put ponovnog rođenja i sigurno im nije mesto u muzeju, zaključuje Sputnjik.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
