Trampova bitka protiv kokaina

Američki zvaničnici nazivali su ga „sjajnim momkom“ i „velikim prijateljem“, dok se u Tegusigalpi hvalio kako će „gringosima napuniti noseve drogom“. Donald Tramp najavio je pomilovanje bivšeg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza, osuđenog na 45 godina zatvora zbog šverca 600 tona kokaina u SAD. Istovremeno, Tramp je „zatvorio“ vazdušni prostor iznad Venecuele zbog navodne umešanosti predsednika te države Nikolasa Madura u šverc droge.

Američki ratni brodovi i borbeni avioni opkolili su Venecuelu, čijeg je predsednika Nikolasa Madura Bela kuća optužila za pomaganje šverca kokaina u SAD. Predsednik Donald Tramp je, istovremeno, „zatvorio“ vazdušni prostor iznad te države, što američki mediji vide kao dodatni pritisak usmeren ka smeni vlasti u Karakasu.

„Kontradiktortni potezi Donalda Trampa“, ocenio je Njujork tajms posle istovremene najave amnestije za nekadašnjeg predsednika Hondurasa osuđenog za šverc kokaina i saradnju sa narko bosovima poput Hoakina Guzmana „El Čapa“ i ogromnog vojnog pritiska na vlasti u Venecueli, koje optužuje za omogućavanje krijumčarenja narkotika.

„Ernandez je osuđen zbog učešća u zaveri zbog koje je 400 tona kokaina prošvercovano u SAD i on će biti pomilovan. U isto vreme, nepoznate osobe koje bi mogle biti ribari ili šverceri droge, ne znamo, su ubijani na otvorenom moru. Ta politika nije konzistentna i žestoko je nezakonita“, ocenio je nekadašnji član tima Baraka Obame, Tomi Vietor.

Ocena nekadašnjeg Obaminog savetnika usledila je nakon što je Tramp rekao da se sa Ernandezom „loše postupalo“, zbog čega će čovek koji je pred njujorškim sudom osuđen za šverc 400 tona kokaina, uskoro biti oslobođen.

Federalno tužilaštvo zasulo je taj sud tonama dokaza, prema kojima je Ernandez od „El Čapa“ Guzmana dobio milion dolara za potrebe kampanje i kako je, za potrebe kartela, razorio pravosudni sistem Hondurasa, pretvorivši tu državu u najsiromašniju, najkorumpiraniju i najnasilniju državu centralne Amerike.

Amerikanci su presudu ocenili kao najveću pobedu pravde od kako je tri decenije ranije, zbog sličnih nedela, osuđen panamski lider Manuel Norijega.

Ipak, nekadašnji predsednik Hondurasa će se, uskoro, vratiti kući, iako je najveći deo istrage protiv njega okončan još u vreme prvog Trampovog mandata. Jedan tužilaca u tom slučaju, Emil Bouv Treći, nedavno je imenovan za ključnog čoveka u ministarstvu pravde, a odmah zatim i za sudiju apelacionog suda.

„Osudili su ga na 45 godina jer je bio predsednik države. To možete da uradite bilo kojem predsedniku bilo koje države“, rekao je Tramp, koji je, po okončanja prvog mandata, osuđen po 34 tačke optužnica za falsifikovanje poslovnik knjiga i isplaćivanje novca porno glumici Stormi Danijels, kako bi sa vrata sklonio drugi skandal.

Potpuno suprotnu politiku, Tramp vodi protiv Venecuele, čijeg je predsednika Nikolasa Madura optužio za saradnju sa tajnovitim Kartelom sunca, odgovornim za veliki deo šverca kokaina u Ameriku. Nedavno, Sjedinjene Države su taj kartel uvrstile na spisak terorističkih organizacija.

Nekoliko južnoameričkih obaveštajnih službi, pak, tvrdi da ova organizacija uopšte ne postoji, već da se novi mega-kartel u stvarnosti zove „Novi odbor za trgovinu drogom“, ili „Nueva Junta de Narcotráfico“.

Na Madurovu stranu stao je i predsednik Kolumbije, Gustavo Petro mašući izveštajem obaveštajaca, u kojem se navodi da se na čelu novog kartela nalazi Hulio Lozano, koga su agenti Federalnog istražnog biroa još pre 15 godina uhapsili u Panami i poslali na odsluženje šestogodišnje kazne zatvora.

Posle složenih pregovora američke vlade i jednog od, u to vreme, najmoćnijih šefova kolumbijskih narko kartela Lozano je osuđen je za šverc bezmalo 900 tona kokaine i pranje milijardi dolara.

Ipak tvrdnje o Kartelu sunca bile su dovoljan povod da Trampova administracija pokrene talas napada na čamce kojima je, navodno, švercovan kokain. Ta plovila su bombardovali borbeni avioni i dronovi i u dvadesetak napada ubijeno je više od 80 ljudi. Vlasti SAD, do sada, nisu objavile ni jedan dokaz o umešanosti žrtava u krijumčarenje narkotika.

Vašington post je objavio da je ministar odbrane SAD, Pit Hegset usmeno naredio trupama da „pobiju sve koji se nađu na brodovima“ za koje se pretpostavlja da švercuju drogu, što je izazvalo žestoke reakcije u oba tabora na Kapitol hilu.

„Jasno je da je to, ukoliko se desilo, veoma ozbiljna stvar i slažem se da je protivzakonito“, rekao je republikanski kongresmen Majk Tarner.

Demokrate su osudi podigli za oktavu više, tvrdeći da bi takvi napadi lako mogli predstavljati ratne zločine.

O ovim napadima istragu vode Predstavnički dom i senatski komitet za oružaane snage, što predstavlja najsnažniju rezervu američke političke elite prema Trampovoj ofanzivi na Venecuelu.

Istovremeno, Tramp je naredio da su u okolinu Venecuele pošalje gotovo trećina ukupno raspoloživih pomorskih snaga, uključujući i najveći ratni brod na svetu, nosač aviona „Džerald Ford“ i nuklearnu podmornicu. Podršku tim snagama pruža petnaestak boprbenih aviona F-35, te nekoliko strateških bombardera B-1 i B-2, koji poleću iz baza u SAD.

Trampovi kritičari tvrde da bi se „rat protiv narkotika“, zbog čega su ove silne snage poslate na Karibe, lako mogao pretvoriti u kopnenu ofanzivu, iako zvaničnici Pentagona tu mogućnost demantuju. Te tvrdnje dodatno su pojačane kada je američki predsednik ovlastio Centralnu obaveštajnu agenciju da pokrene akcije u Venecueli.

Maduro je, odgovarajući na pritisak, regrutovao oko 200.000 rezervista i zatražio pomoć od Kine i Rusije, ali je za protekla dva meseca na aerodrom u Karakasu sleteo svega jedan transportni avion i to onaj čiji su letovi, u prošlosti, povezivani sa ruskim plaćenicima iz kompanije „Vagner“.

Donald Tramp je i tokom prvog mandata želeo da smeni Nikolasa Madura, ali su nejaku jedinicu opozicionog lidera Leopolda Lopeza na venecuelanskoj obali sačekali vojnici i paljbom okončali ovaj trapavo organizovan pokušaj vojnog udara.

Plan, koji je navodno osmislila CIA, uključivao je tajno iskrcavanje Lopezove jedinice, pridobijanje lokalnog stanovništva, marš ka Karakasu i, konačno, zarobljavanje Nikolasa Madura. Tom prilikom ubijeno je osam, a zarobljeno pedesetak pobunjenika, uključujući i dvojicu američkih istruktora.

Trampov „zaliv prasića“, koju su kritičari poredili sa debaklom tajne operacije protiv Fidela Kastra u Zalivu svinja 1961. godine, izazvao je oštre podele u tadašnjoj Trampovoj administraciji, što je na koncu dovelo do otpuštanja savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.

Tramp je tada tvrdio da razgovori sa Madurom mogu rezultirati jedino promenom vlasti u Venecueli, pominjao je vojnu intervenciju, dok zagovornici sankcija nisu mogli da pomire interese sa ambicijama Trezora, Stejt departmenta i Pentagona.

Za sada, zatvorenik pod brojem 91441-054, što je Ernandezov identitet od dolaska u Hazelton, još uvek se nalazi iz rešetaka ovog američkog zatvora.

Venecuelanski mediji pod naslovom „Venecuela pod opsadom“ osuđuju „imperijalističke poteze“ Amerike, čekaju naredni potez Trampove administracije. Neki se, čak, nadaju da bi Tramp mogao odustati od daljih pritisaka na tu zemlju.