Odlazeći holandski premijer Mark Rute je glavni favorit za novog generalnog sekretara NATO-a, a prema pisanju „Politika“, reč je političaru koji je pre nekoliko godina dobio nadimak „Trampov šaptač“.
„Proces izbora generalnog sekretara NATO-a čini da izbor novog pape izgleda kao oličenje transparentnosti“, piše briselski portal i navodi da izborom novog generalnog sekretara „diktiraju dva pravila“.
„Prvo, odluka mora da bude jednoglasna. Drugo, SAD su te koje na kraju odlučuju“, ističe briselski portal.
Neimenovani izvori Politika rekli su da je Rute obezbedio podršku dve trećinu NATO članica, među kojima su SAD, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Pored toga, Rute je bio u dobrim odnosima sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Portal navodi da je na zatvorenom sastanku u julu 2018. godine Rute bio taj koji je „spasio situaciju“ kada je Tramp napao lidere zemalja članica Alijanse jer ne izdvajaju dovoljno novca za odbranu, tako što je ubedio Trampa da su izdvajanja sve veća i da je američki predsednik zaslužan za to.
Politiko ističe da će Ruteove veštine ponovo biti na testu kako se približavaju imenovanje novog generalnog sekretara Alijanse i predsednički izbori u SAD na kojima je Tramp trenutno favorit.
Na evropskoj sceni, Rute se izdvojio kao „ključni sklapač dogovora“ radeći, između ostalog, sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na posredovanju u dogovoru oko priliva migranata iz Turske.
Pored toga, piše Politiko, Rute ima reputaciju lidera koji se ne plaši ruskog predsednika Vladimira Putina i drugih „autoritarnih lidera“.
Od početka invazije, Holandija je jedan od najčvršćih saveznika Ukrajine, obezbeđujuću joj tenkove „Leopard 2“ i obećavajući borbene avione „F-16“.
U Holandiji, Ruteovi kritičari sumnjaju da holandski premijer koristi spoljnu politiku kako bi povećao svoje šanse za imenovanje generalnog sekretara NATO-a.
U decembru prošle godine, Holandija je iznenada odustala od protivljenja tome da se Bugarskoj i Rumuniji omogući ulazak u šengensku zonu slobodnu kretanja.
Podršku Holandije Izraelu i učešće u napadima protiv Huta u Jemenu pojedini kritičari takođe su osudili kao „providan pokušaj Rutea“ da postigne poene u odnosu sa Vašingtonom.
Međutim, uprkos dominaciji SAD, imenovanje moraju da potpišu sve članice, među kojima su Turska i Mađarska koje se neretko ne slažu sa većinom u Alijansi.
Neimenovani evropski zvaničnik kaže da je Rute do sada bezuspešno pokušao da organizuje sastanak sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Turska navodno insistira na tome da Rute nastavi stopama Jensa Stoltenberga i da ne favorizuje članice Evropske unije u okviru NATO-a.
Sa druge strane, Politiko piše da će Rute teže „šarmirati“ mađarskog premijera Viktora Orbana sa kojim se u prošlosti sukobljavao oko nepoštovanja vladavine prava i prava LGBT populacije u Mađarskoj.
Orban je Rute optužio da „mrzi“ njega i njegovu zemlju, dok je Rute pozvao mađarskog premijera da napusti Evropsku uniju.
Pored toga, na potencijalno imenovanje Rutea moglo bi da utiče i to što postoji široki konsenzus među članicama da je došlo vreme za ženu na funkciji generalnog sekretaram, kao i činjenica da bi Rute bio četvrti generalni sekretar iz Holandije.
Politiko piše da ima i onih koji se zalažu za to da generalni sekretar treba da bude neko iz zemalja koje se graniče sa Rusijom.
Međutim, uprkos svemu, holandski premijer je i dalje glavni favorit za novog prvog čoveka Alijanse.
Mandat sadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je na toj funkciji od 2014. godine, završava se u oktobru.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
