Tramp nakon Venecuele gleda prema Grenlandu: Danska reagovala

Nakon što je SAD juče zarobio venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će njegova administracija „upravljati Venecuelom“ dok se ne sprovede tranzicija vlasti. Ta je izjava, kao i sama vojna intervencija, podstakla zabrinutost da bi Tramp svoju pažnju mogao usmeriti i na druge delove sveta.

Posebno su se ponovo rasplamsale bojaznosti oko Grenlanda, nakon što su se pripadnici Trampovog MAGA pokreta otvoreno počeli referisati na mogućnost američkog preuzimanja te teritorije.

Kontroverzna objava na društvenim mrežama: Uskoro…

Dodatne tenzije izazvala je objava Kati Miler, desničarske podkasterke i supruge Stivena Milera, Trampovog moćnog zamenika šefa osoblja za politiku. Ona je kasno sinoć na društvenoj mreži „X“ podelila kartu Grenlanda preko koje je bila postavljena američka zastava, uz kratak komentar: „SOON“ (eng. „USKORO“).

Objava je usledila samo nekoliko sati posle američke vojne operacije u Venecueli i hapšenja Madura, pa je u Danskoj doživljena kao provokacija i pretnja aneksijom.

Reakcija Danske: Očekujemo puno poštovanje teritorijalnog integriteta

Na objavu je reagovao danski ambasador u SAD Jesper Moler Sorensen, koji je objavu podelio uz, kako je naveo, „prijateljski podsetnik“ na dugogodišnje odbrambene veze dveju zemalja.

„SAD i Danska su bliski saveznici i tako bi trebali nastaviti sarađivati. Bezbednost SAD ujedno je bezbednost Grenlanda i Danske. Grenland je već deo NATO-a“, poručio je Sorensen, dodavši da dve zemlje već blisko sarađuju u Arktiku.

Naglasio je i da je Danska u 2025. povećala izdvajanja za odbranu na 13,7 milijardi dolara, upravo za bezbednost Arktika i severnog Atlantika.

– I da, očekujemo puno poštovanje teritorijalnog integriteta Kraljevine Danske – dodao je.

Tramp i Grenland

Grenland je autonomna teritorija unutar Kraljevine Danske, članice Evropske unije, sa sopstvenom vladom. Ostrvo je strateški izuzetno važno zbog odbrane, ali i potencijalnih mineralnih bogatstava.

Tramp je više puta javno izjavio da SAD „mora imati Grenland“, pritom ne isključujući ni upotrebu vojne sile. Prošle godine imenovao je guvernera Luizijane, Džefa Londrija posebnim izaslanikom za Grenland. Londri je tada zahvalio Trampu na imenovanju, navodeći da mu je „čast služiti kako bi Grenland postao deo SAD“.

Londri je u subotu javno podržao i nasilno svrgavanje Madura, poručivši da Tramp „napokon preduzima stvarne korake u ratu protiv droge“.

Američki potpredsednik Džej Di Vens prošle godine posetio je američku vojnu bazu Pitufik na Grenlandu i optužio Dansku da ne radi „dovoljno dobar posao“ kada je reč o bezbednosti te teritorije.

„Ne možete anektirati drugu zemlju“

Danska premijerka Mete Frederiksen i grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen ranije su zajednički poručili da se granice i suverenitet država zasnivaju na međunarodnom pravu.

– To smo već jasno rekli, a sada ponavljamo: ne možete anektirati drugu zemlju. Čak ni uz argument međunarodne bezbednosti – poručili su.

Iako većina od oko 57.000 stanovnika Grenlanda želi nezavisnost od Danske, ankete pokazuju da ne žele postati deo SAD. Grenland od 2009. ima pravo da jednostrano proglasi nezavisnost.

Američki predsednik u maju je za „NBC“ izjavio da ne isključuje upotrebu sile: „Ne isključujem ništa. Potreban nam je Grenland jako, jako puno“, rekao je Tramp, dodajući da je reč o međunarodnoj bezbednosti.

Zbog sve učestalijih pretnji, danska vojna obaveštajna služba prošlog meseca je Sjedinjene Države prvi put označila kao bezbednosni rizik, što se smatra dramatičnom promenom u transatlantskim odnosima.

Direktorka vojne analize u think-tanku Defense Priorities, Dženifer Kavana, upozorila je da se Trampove pretnje više ne mogu olako odbaciti.

– Nije mi više jasno ko bi uopšte mogao sprečiti SAD da pošalje nekoliko stotina ili hiljada vojnika na Grenland – rekla je Kavana.