Svetomir otrgnut od zaborava

Izložba posvećena jednom od najviđenijih i najobrazovanijih Srba druge polovine 19. veka Svetomiru Nikolajeviću, otvorena je u prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Beču i pruža uvid u život i rad ovog akademika i kosmopolite. Pod nazivom „Svetomir Nikolajević – od zaborava ka svetlu“, predstavljen je život pisca, političara, profesora Velike škole, člana Srpske kraljevske akademije, gradonačelnika Beograda, ministra unutrašnjih poslova, a kratko vreme i premijera Srbije.

Autor izložbe, koju je Pedagoški muzej u Beogradu postavio krajem 2019. godine je Filip Trajković, viši kustos tog muzeja. Izložba plastično prikazuje život i delovanje Svetomira Nikolajevića, rođenog u Raduši, kraj Uba, selu između Tamnave i Brankovine, koji se školovao u velikim evropskim centrima. Od 1865. do 1871. studirao je kao državni pitomac istoriju i svetsku književnost u Cirihu, Bernu, Berlinu, Parizu i Londonu.

Nikolajević je bio jedan od prvih evropskih akademika, osnivač Katedre za svetsku književnosti, profesor i rektor Velike škole, osnivač društava „Sveti Sava“ i „Kralj Stefan Dečanski“, masonske lože „Pobratim“… Govorio je sedam jezika, bio privržen kralju Milanu Obrenoviću.

Na značaj, ali i nepravednu zapostavljenost Svetomira Nikolajevića u veoma nadahnutom govoru ukazao je Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji, najzaslužniji za to što je izložba otvorena u Beču.

– Nikolajević je bio erudita, poliglota, napisao je brojne knjige, obavljao važne državne poslove, čovek širokog interesovanja, ali o kojem se malo govori i malo zna – istakao je ambasador.

Upravo je ideja i želja ambasadora Rodića bila da izložba bude organizovana u konzulatu kako bi je videlo što više naših ljudi.

Svetomir Nikolajević imao je četiri kćerke i dva sina, a njegov čukununuk Dejan Nikolajević kaže da je veoma srećan što je izložba posle Beograda, Valjeva i Uba stigla i u Beč, baš 2022. kad se obeležava 100 godina od smrti njegovog čukundede.

– Posebno me raduje što je postavka izložena u prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Srbije, u čast velikom srpskom intelektualcu, koji je obavljao mnoge državne funkcije, a sve što je radio, radio je u interesu svoje države i srpskog naroda – rekao je Dejan Nikolajević koji živi u Beču i koji se takođe angažovao da izložba stigne u asustrijsku prestonicu.

On je posebno zahvalio ambasadoru Rodiću na zalaganju u organizaciji i želji da postavka stigne i bude izložena u konzulatu Srbije.

Praunika Svetomira Nikolajevića, profesor dr Snežana Nikolajević, muzikolog, pijanista, muzički kritičar i pedagog, takođe je prisustvovala otvaranju izložbe u Beču i s mnogo emocija govorila o svojoj porodici. Deo postavke posvećen je i potomcima Snežani i Dejanu, ali i dvojici sinova Božidaru i Dušanu koji su bili naučnici i pisci.

Otvaranju izložbe prisustvovao je i upotpunilo je i uveličano fino muziciranje profesora mr Jovice Đorđevića.

Posvećenost otadžbini

Izložba o životu i delo ovog znamenitog Srbina postavljena je u prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Srbije, Gumpendorferstr. 83 1060 Wien.

„Život, rad i posvećenost otadžbini – našoj Srbiji profesora dr Svetomira Nikolajevića zaslužuje da svoje dragoceno vreme posvetite samo njemu“, navodi Ambasada Srbije u pozivu da se poseti izložba.

Kandidat za Nobelovu nagradu

Svetomir Nikolajević je bio prvi Srbin koji je još 1915. bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir, a kandidovala su ga četiri člana srpskog parlamenta. Dva puta je penzionisan i vraćan u državnu službu.

Bio je slavljen i uvažavan, ali je vremenom zaboravljen iako u Beogradu, na Zvezdari, postoji ulica koja nosi njegovo ime, a u zgradi SANU se nalaze njegova bista i portret. Počiva na Novom groblju u Beogradu.

Kosmopolita i rodoljub

Autor izložbe Filip Trajković, kustos istoričar Pedagoškog muzeja u Beogradu, objasnio je da je Nikolajević bio kosmopolita, koji je ostao nacionalno orijentisan i svestan zemlje iz koje je potekao i naroda kome pripada.

– Za današnje pojmove te dve nespojive krajnosti on je nosio u sebi na jedan potpuno prirodan način. Izložba prikazuje sve segmente ličnosti, života i delovanja Svetomira Nikolajevića, od porodičnih odnosa, preko njegovog književnog rada, do kontakata sa istaknutim pojedincima tog vremena, poput kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovića – kaže Trajković.

Kustos dodaje da je imao svesrdnu pomoć Svetomirovih potomaka Snežane i Dejana Nikolajevića, koji su obezbedili brojne lične predmete.

– Moj pradeda, koji je bio blizak s kraljem Milanom Obrenovićem, 1903. godine, posle Majskog prevrata, nekako je skrajnut na marginu i posle toga pao u zaborav. Tek 1944. jednom vrlo lepom svečanošću u selu Raduša, odakle je rodom, maloj školi dato je njegovo ime. Time je u stvari počelo šire interesovanje za njegovu ličnost – objašnjava Snežana Nikolajević.

Odbio nemačkog cara

Nikolajević nije hteo da bude civilni guverner okupirane Srbije za vreme Prvog svetskog rata. Okupator mu je ponudio, po volji nemačkog cara, da bude civilni guverner okupirane Srbije, ali je on to odlučno odbio 1915. godine. Ostao je u Srbiji i proživeo Veliki rat u požarevačkom selu Malo Crniće.