Sve za otadžbinu

Vladimir Vlajić živeći u Inzbruku nikada nije zaboravio na svoje korene i Veliko Laole kraj Petrovca na Mlavi, iako je u Austriji od svoje druge godine. U alpsku republiku njegovi baba i deda su došli još pre pola veka.

Ovaj 28-godišnjak i njegov mlađi brat Filip od malih nogu su, kako kaže, u porodici učeni da vole svoju veru, istoriju, jezik, ali i da istovremeno poštuju tuđe.

Vladimir i Filip sa svojim prijateljima, posle jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova, smišljali su kako da pomognu ugroženom srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji.

– Ideju smo pretočili u delo na praznik Cveti pre deceniju kada smo osnovali Srpsku pravoslavnu omladinu Inzbruk, ukratko SPOJI. Osnovali smo SPOJI kao nezavisnu, nepolitičku, nepartijsku i humanitarnu organizaciju, koja se zalaže za očuvanje srpskog kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta i pozitivno predstavljanje Srbije i srpskog naroda u svetu – kaže Vladimir.

Uspeli su da osnuju i ogranke u drugim gradovima u Austriji, kao i u Srbiji, Nemačkoj i Švajcarskoj, a mreža prijatelja i podržavalaca proteže se širom sveta:

– Među našim članovima imamo i nekoliko Austrijanaca, Nemaca, pa i onih koji imaju i italijanske i rumunske korene, kao i jednog Dominikanca.

SPOJI je ostvario više od 50 humanitarnih akcija na Balkanu. Među tim akcijama bilo je i 17 većih na Kosovu i Metohiji, sedam u Dalmaciji, Lici, Slavoniji i na Kordunu u današnjoj Hrvatskoj. Tokom katastrofalnih poplava 2014. u devet konvoja uspeli su da dopreme pomoć u vrednosti većoj od 75.000 evra za ugrožene porodice u Srbiji i Republici Srpskoj:

– Pored Balkana pomagali smo i tirolskim porodicama koje su takođe 2014. bile pogođene poplavama, ali i bolesnoj deci u Tirolu za koje se sredstva sakupljaju pretežno preko humanitarno-sportskog projekta, tradicionalnog fudbalskog turnira, Kraljevski kup, koji se od 2014. održava u Inzbruku.

Ne krije da su model rada preuzeli od humanitarne organizacije Srbi za Srbe, sa kojom, kako kaže, imaju bratsku saradnju.

– Uspeli smo da sprovedemo oko 400 akcija na svim poljima na kojima je SPOJI aktivan, a među najznačajnijim projektima su nam pokretanje informativnog i integracionog časopisa „Spoji!“, kao i zalaganje na polju kulture sećanja i rad na pamćenju lika i dela Diane Budisavljević – kaže Vladimir.

Časopis „Spoji!“ pokrenuli su mladi intelektualci oktobra 2010. kao prvi srpski časopis na teritoriji Austrije, Nemačke i Švajcarske. Dvojezičan je, na nemačkom i srpskom, izlazi jednom do dva puta godišnje, a za njega su pisali i akademik Matija Bećković, legenda srpskog roka Bora Đorđević Čorba, članovi Beogradskog sindikata, prof. dr Volfgang Rorbah, istoriograf mr Radovan Kalabić…

Posebno mesto u ovom časopisu, a i u životu ovog mladog čoveka imala je Austrijanka Diana Budisavljević, koja je spasla više od 12.000 srpske dece iz Jasenovca.

– Kada je reč o hrabroj Austrijanki, rođenoj 1891. u Inzbruku, po imenu Diana Budisavljević (devojački Obekser), Srpska pravoslavna omladina je zajedno sa prijateljima iz Socijaldemokratskog pokreta oslobodilaca Tirola početkom 2011. kao prva u Austriji pokrenula inicijativu za njeno posthumno odlikovanje Ordenom drugog stepena grada Inzbruka. To je Skupština jednoglasno prihvatila u septembru 2011. Ta inicijativa je kasnije i proširena, a januara 2014. tadašnja gradonačelnica Inzbruka, mr Kristine Opic Plerer, donela je odluku o tome da se novi dečji vrtić nazove po imenu ove heroine.

Odlikovanje Tirola

Upravo zbog svog dugogodišnjeg dobrovoljnog i humanitarnog rada u okviru organizacije SPOJI, premijer austrijske pokrajine Tirol, gospodin Ginter Plater, odlikovao je Vladimira Vlajića, kao jednog od osnivača ove organizacije, 13. novembra 2017. Tirolskom zlatnom značkom za dobrovoljni rad (Tiroler Ehrenamtsnadel in Gold). Iste godine Vladimir Vlajić je primljen u Austrijsko društvo za istoriju nauke.

Veza sa Rusima

Vladimir Vlajić je s početka 2018. godine počeo da radi za nemačku kompaniju Libher (Liebherr) u Austriji koja se bavi proizvodnjom teških građevinskih mašina poput buldožera, bagera i kranova. Na funkciji je glavnog menadžera prodaje za tržište Rusije i velikog dela bivših sovjetskih republika. Smatra da je tako dobio priliku da se profesionalno ostvaruje i ujedno da spaja, kako kaže, bratske narode Rusije i srpski narod.

Služba sećanja

U Beogradu je Vladimir Vlajić godinu i po dana živeo kao student Ekonomskog fakulteta. To su mu omogućile studije međunarodnih ekonomskih nauka na Univerzitetu u Inzbruku u okviru kojih je obavezna najmanje jedna godina u inostranstvu. Trenutno je apsolvent magistarskih studija. Vladimir je dobrovoljno radio i pri Savezu jevrejskih opština Srbije u Beogradu. Od 1992. postoji i takozvana Austrijska služba sećanja koja mladim državljanima Austrije dozvoljava da je odsluže u trajanju od 10 do 12 meseci u jednoj od institucija u inostranstvu koje se bave kulturom sećanja. Osnivač ove institucije, dr Andreas Majslinger, upitao je Vladimira Vlajića da li bi želeo da bude prvi volonter Službe sećanja u Srbiji.

U septembru 2016. priređen mu je oproštajni prijem u ambasadi povodom uspešnog uspostavljanja ove institucije. U maju 2017. Austrijska služba u inostranstvu je po prvi put dodelila priznanje za sećanje na Holokaust jednoj osobi iz jugoistočne Evrope – dr Rubenu Fuksu, bivšem predsedniku Saveza jevrejskih opština Srbije.