Jedan Borčanac je ranije tog dana teška srca seo na motor koji je krenuo da
preda prijatelju. Upravo mu ga je prodao jer su mu trebale pare za put u Italiju. Strpao je ratu u torbicu i upalio mašinu.
Na drugom kraju grada očajni bračni par takođe je dao gas. Zadubljeni u svoje muke krenuli su iz bolnice. Potpuno nesvesni kakvu im zvrčku sudbina sprema, motor i "jugo" su se mimoišli na Pančevačkom mostu.
Lidija Savić je već počela da brine za rođaka kada joj je u pola jedan ujutru zazvonio telefon.
"Rođak mi je rekao da ide da odveze motor, samo da bi me kasnije okrenuo u gluvo doba noći. Nije znao za sebe! Rekao mi je da mu se tokom vožnje otvorila torbica i da su mu se dokumenta zajedno sa ratom za motor od dve hiljade evra razleteli na sred Pančevačkog mosta", priseća se Lidija koja je te večeri sa prijateljicom krenula da pomogne bratu.
"Podelili smo se u dve grupe. Drugarica i ja smo češljale jednu, rođak i drug suprotnu stranu mosta ne bi li našli novac. Idemo mi tako, kola jure oko nas, a mi tražimo. Prvo smo našle vozačku, sto metara ispred saobraćajnu, ali od para ni traga, kad ide ti moj rođak nama u susret i drži novčanicu od 50 evra. Samo nju je našao, a kada se onako nervozan sagao da pokupi nešto i ona mu je ispala! Tutnuo mi je besno u ruke i rekao ‘evo tebi, vidiš da mi nije suđeno’", priseća se Lidija para koje je skoro zaboravila.
A onda je mesec i po dana kasnije otišla kod frizera, u salon u kome joj radi prijateljica koja je znala šta se desilo one baksuzne noći na mostu. Njih dve su baš razgovarale, kada se ubacila komšinica koja se frizirala pored.
"Samo je odjednom počela da priča: nećete verovati šta mi se desilo pre neku nedelju. Ćerkici je pozlilo i muž i ja smo je hitno odvezli u bolnicu. U kreditima smo, jedva sklapamo kraj sa krajem. Još nam je samo to falilo. Vozimo sa mislima na svojoj muci i razmišljamo od čega ćemo teško bolesnom detetu platiti lekove kad nam se na šoferku zalepe pare! I to ne jedna novčanica, oblak para", prepričava Lidija koja je iskolačenih očiju slušala obrt sudbine.
"Komšinica je ispričala da su ona i muž ukupno skupili oko 138.000 dinara. Rekla je da ih je Bog pogledao, a meni izlete – e, baš te pogledao, to su moje pare. Ženica mi je tad rekla da su pare već potrošili i da ne zna kako da mi vrati", otkriva za "24 sata" Lidija koja joj se samo nasmešila.
"Rekoh joj da ako je za zdravlje – neka je! Mi smo računali da te pare nemamo i samo se nadali da ih je pokupio neki dobar čovek. I ja sam majka. Rekla sam joj neka ti je ćerkica živa i zdrava, ne vraćaj ništa", Lidija.
Nije svejedno bilo ni frizerki koja se zatekla pred susretom dve sudbine.
"Lidiji se u očima videlo da je zapanjena. Napetost je mogla da se opipa. Ne znam kako bih ja reagovala da se ta situacija meni desila, da li bih tražila pare nazad", priča frizerka Marijana V. koja je prisustvovala neverovatnom susretu, ali u prijateljicu nikada nije sumnjala.
"Uvek sam verovala da postoji neka pravda, a onda sam tome prisustvovala. Poznajem ljude koji su pronašli novac, to je divna porodica. Bračni par za primer koji brine o bolesnom detetu, a ceo kraj ih poštuje. Znala sam da će Lidija postupiti kao veliki čovek u vremenu u kome ima malo ovako lepih gestova", ispričala je Marijana za "24 sata".
Čak je i baksuzni rođak koji je ostao bez dve hiljade evra blagonaklono reagovao.
"Od svih ljudi koji su mogli da nađu taj novac, našli su ga baš oni kojima je bio najpotrebniji. Drago mi je što je ispalo tako i ne žalim. Računali smo da te pare nikada nećemo videti i samo se nadali da su otišle u dobre ruke", priča dobročinitelj koji je želeo da ostane anoniman.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
