Stiže ceh za zverstva u “Lori”

U Opštinskom sudu u Splitu počelo je ročište po tužbi trojice bivših logoraša Vojno-istražnog centra „Lora“ iz Trebinja koji zbog pretrpljenih bolova i strahova u ovom zatvoru od Hrvatske traže po 33.000 evra.

Oni su prvi iz grupe od 20 logoraša „Lore“, koji su organizovano, preko advokatske kancelarije Ante Nobila, tužili Hrvatsku tražeći odštetu koja prelazi sumu od 770.000 evra.

„Vesti“ su imale uvid u tužbu dvojice Trebinjaca Ljubiše Geruna i Vesa Deretića, u kojima se navode brojni detalji o monstruoznoj torturi kroz koju su prošli. O Tome svedoči i obimna medicinska dokumentacija koju su priložili.

I Gerun i Deretić su u trenutku zarobljavanja imali po 24 godine, a u „Lori“ su proveli ukupno 93 dana.

Oni su svoju tužbu potkrepili pravosnažnom presudom suda u Splitu. Po toj presudi zamenik logora Tonči Vrkić osuđen je na deset, a stražari Ante Gudić i Anđelko Botin na po osam godina zatvora.

U toj se presudi pominju i komandant „Lore“ Tomislav Duić i šef smene stražara Emilio Bungur.

Trebinjci Gerub i Deretić bili su među četrdesetak zarobljenih pripadnika JNA i paravojnih formacija, koji su u zloglasnom Bloku C ovog zatvora bili od marta do avgustra 1992. godine. Za to vreme su psihički ponižavani, vređani, mučeni i fizički kažnjavani.

„Zarobljenike, posebno one iz bloka C u kome su bili smešteni zarobljenici koje nisu evidentirali, svakodnevno su premlaćivali udarajući ih nogama i rukama, bejzbol palicama, a već ranjene zarobljenike priključivali preko štipaljki na ušne školjke i polne organe na tzv. poljski telefon, puštajući jake udare indukovane struje, gurali pištolj u usta i pretili da će ih ubiti, odvozili na lažna streljanja i šmrkovima polivali vodom pod velikim pritiskom ciljajući upravo u mesta koja su povređena na telu. Prisiljavali su ih na bludne radnje, terali da jedni druge tuku, ulaze u pasje kućice i laju, kleče i kupe ustima otpatke po tlu, zadavši tako teške telesne ozlede Ljubiši Gerunu i Vesi Deretiću“, stoji u optužnici.

Gerun i Deretić u zatvoru su tri puta izvođeni na streljanje, primoravani su da laju, a stražari su ih nakon prebijanja „častili pivom“, kako su mučitelji, umislivši da su duhoviti, nazvali svoju umobolnu naviku da zatvorenicima posle batinanja mokre u usta i po telu. Dvojica Hercegovaca svedočila su da su se nad zarobljenicima često organizovano iživljavale i žene koje bi dolazile u zatvor.

– Posebno se isticala sadašnja žena upravnika Dujića. Ona je i sama zlostavljala logoraše udarajući ih dok se ne bi onesvestili. Morali su da kleče na kolenima, a drugi stražari bi im vojničkom čizmom stajali na prste ruke, a za to vreme nisu smeli da se pomere. Kada nisu mogli da izdrže bolove, vezali su ih lisicama za rešetku kako bi mogli da ih udaraju dok su u visećem položaju“, stoji u tužbi.

Crveni krst otkrio istinu

Dvojica Trebinjaca su ispričali da su bila smeštena u Bloku C, najzloglasnijem delu zatvora koji nikada nije bio registrovan. Tokom poseta Crvenog krsta te zatvorenike su izvodili iz bloka i skrivali u druge ćelije. Kod međunarodnog Crvenog krsta zarobljenici iz Bloka C registrovani su tek sredinom juna 1992. godine, i to zahvaljujući Draganu Ratkoviću. On je zbog povreda bio prebačen iz ovog dela zatvora u bolnicu gde su ga pronašli predstavnici Crvenog krsta i registrovali kada im je ispričao da u „Lori“ postoji čitav blok u kojem kriju zarobljenike.

Vadili im oči, rezali uši i noseve

Trebinjci su ispričali i da su u „Lori“ bili i zarobljenici iz Crne Gore, za koje tvrde da su bili još strašnije zlostavljani od njih.

„Vadili su im oči i rezali uši i noseve, tako da je strah bio neopisiv, jer se uvek očekivalo jače i veće iživljavanje“, ispričali su Trebinjci.

Gerun je jednom nateran da gazi po travi koju je morao kositi i na kojoj je primetio metalnu kutiju. Misleći da je reč o nagaznoj mini, stražari su uperili pištolj u njega i naterali ga da gazi po toj kutiji. To i sve druge muke kroz koje je prošao dovele su do toga da je oboleo od PTSP sindroma, koji se, prema medicinskoj dokumentaciji, ispoljava i danas.