Stagflacija je stanje ekonomije koje karakterišu povišena inflacija i niske stope rasta. Ako pažljivije čitate poslednje saopštenje ECB-a, koje je sredinom meseca javno pročitala predsednica ECB-a Kristin Lagard obrazlažući odluku o dizanju kamate za 0,25 postotnih poena, videćete da centralna banka Evrozone najavljuje da ćemo ove godine, pa potom 2024. i 2025, imati niže stope ekonomskog rasta u odnosu na stope rasta cena.
Verovatno su procenili kako nije dobar PR priznati kako nas teoretski uvode u stagflaciju, iako su poručili da prema njihovim najnovijim projekcijama do kraja očekuju inflaciju od 5,6 posto, pa potom od 3,2 u 2024. te 2,1 posto u 2025. godini, dok su prognoze stope rasta BDP-a spustili na 0,7 u 2023, pa na 1,0 u 2024. te 1,5 posto u 2025. godini.
Avet stagflacije
Možda u ECB-u misle da će prema njihovim projekcijama inflacija u 2025. biti vrlo blizu ECB-ovog „školskog“ cilja od 2,0 posto, pa zato nisu upozorili da se nad Evropu nadvija avet stagflacije, ali brojevi koje su izbacili analitičari centralne banke jasno i nedvosmisleno pokazuju kako bi inflacija trebalo da ostane duže od dve godine iznad stope ekonomskog rasta, što će dodatno zakomplikovati nagomilane strukturne probleme Starog kontinenta. Najveća je opasnost da pod pritiskom dužnika, država i kompanija, ECB prestane sa zaoštravanjem monetarne politike. Ako se to dogodi, to bi mogla biti druga epska greška ECB-a, nakon što su jako zakasnili s dizanjem kamatnih stopa i zaustavljanjem kvantitativnog popuštanja kad je bilo jasno da se inflacija zahuktava te su tako, zbog interesa prezaduženih, pustili da se rast cena ukoreni. Intrigantno je da se još ne postavlja pitanje odgovornosti ECB-a za nečinjenje tokom 2021. i 2022, a jedan od najuglednijih ekonomista na planeti Nurijel Rubini već upozorava kako bi konformizam evropskih centralnih bankara evrozonu mogao odvesti u stagflaciju, piše Jutarnji list.
Kad Nurijel Rubini govori, onda slušaju čak i mejnstrim zapadni mediji, koji pretežno navijaju za ekonomske mere ciljane na podsticanje rasta. Naime, Rubini je zahvaljujući holističkom pristupu ekonomskom prognoziranju još od 2005. upozoravao na gomilanje strukturnih problema koji mnoge ugledne kolege nisu želeli da vide ni 2007, tj. kada je postalo jasno da će u lice sveta eksplodirati američka finansjska kriza. Tako je Rubini stekao nadimak Dr Propast, iako su njegove teoretske postavke sigurno puno kompleksnije od ponude ekonomske misli većeg broja ekonomskih pesimista koji svako malo najavljuju veće ili manje ekonomske tragedije, kataklizmičnih razmera, pa im se dogodi da jednom i pogode.
Problem neodlučnosti
Rubini poručuje kako bi ECB i Banka Engleske mogli da skrive inflaciju ako na sledećim sastancima ne donesu odluku o novom dizanju kamata. Retorika ECB-a nakon zadnje odluke bila je takva da su tržišta počela da očekuju odustajanje od zaoštravanja monetarne politike. Prema Rubiniju signali neodlučnosti ECB-a i BoE veliki su problem.
„Signali nam govore da nisu sigurni žele li još da pešače. Ako se to dogodi, moglo bi doći do inflatornih očekivanja. Mogli biste da doživeti pravu stagflaciju“, izjavio je Rubini za Blumberg. On smatra da su stope inflacije u Evrozoni i Britaniji jednostavno mnogo više od ciljanih te strahuje kako će bez daljeg dizanja kamata sledeća faza biti „istinska stagflacija“.
„To je dilema i za ECB i za BoE. S jedne strane, smanjenje privredne aktivnosti dovešće ih do toga da možda stanu na ovoj tački. S druge strane, ako inflacija ostane puno viša od cilja, moraće da dižu kamate puno više“, poručuje Rubini. On dodaje: „Ne mogu reći da su gotovi. Ukupna inflacija raste, cene nafte rastu, postoji mogućnost da će doći do novog povećanja… Postoje rizici finansijske nestabilnosti. Videli ste to u onome što se dogodilo u Ujedinjenom Kraljevstvu i pre otprilike godinu dana, videli ste što se dogodilo u proleće ove godine sa stresovima u finansijskom sistemu. Ne mislim da smo izašli iz šume jer stope moraju duže ostati više. Još uvek postoji mogućnost određenog nivoa finansijske nestabilnosti.“
Njegov zaključak glasi: „I na strani ponude i na strani tražnje, postoje faktori koji upućuju na to da je 2 posto u ovom trenutku nemoguća misija. A nova normala može biti negde između 3 i 4 posto za napredne ekonomije tokom vremena, naravno ne preko noći“.
Nove ekonomske nevolje
Mnogima se inflacija od 3 do 4 posto ne čini kao ogromna opasnost, pogotovo nakon što smo preživeli dvocifrenu, ali uz stope rasta niže nego što su stope inflacije, to će sasvim sigurno izazvati nove, nepredvidljive ekonomske nevolje. Današnje uzroke inflacije teško je upoređivati s onima iz stagflacije 70-ih, nakon naftnih šokova i recesije koja je trajala pet uzastopnih šokova. Tada je na težini dobio tzv. indeks bede jer je visoku stopu inflacije pratio i dramatični rast stope nezaposlenosti. Indeks bede u osnovi je jednostavni zbir stope inflacije i stope nezaposlenosti. S obzirom na to da su zapadne liberalne demokratije 70-ih bile u daleko povoljnijoj demografskoj poziciji, danas indeks bede možda neće rasti brzinom kao pre više od pola veka jer evropsko tržište rada nema dovoljno radnika, ali za najcrnje pesimiste nije isključen čak niti takav scenario.
Čini se kako bi se cela priča oko donošenja ključnih strateških odluka u EU mogla svesti na brigu o interesima dve velike članice – Italije i Nemačke–- koje se upravo suočavaju s dramatičnim ekonomskim usporavanjem, dok Francuska (sastavni deo velikog trojca EU) nije pokazala naročitu volju za obračun s panevropskim divljanjem cena.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
