Šta Srbi gledaju, čitaju i slušaju (1): Šurda za sve generacije

Istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka pokazuju da 76 odsto Srba više od tri godine nije pročitalo nijednu knjigu. Oko 84 odsto ispitanika izjasnilo se da najveći deo slobodnog vremena provodi uz televizor ili u druženju sa prijateljima i porodicom, a tek preostalih 16 procenata reklo je da voli redovno da poseti bioskop, pozorište i neki koncert. Ipak, to su samo brojke.

U Srbiji imamo dve potpuno paradoksalne situacije. Dok najveću gledanost imaju rijaliti programi prepuni verbalnog i fizičkog nasilja i brojnih vulgarnosti, a najčitanije su one vesti koje šokiraju i prelaze granice dobrog ukusa, sa druge strane imamo redove za pozorišne karte, prepun novogodišnji koncert beogradske Filharmonije i rasprodate tiraže romana velikih književnih imena. Ako je tako, onda se nameće pitanje da li je prosečan Srbin više zainteresovan za rijaliti ili za pozorišnu predstavu? Odgovor na ovo pitanje nije crno-beli, već je istina i među drugim bojama.

Serijski program se godinama bazirao na porodičnim i komičnim serijama i filmovima koji su ogledalo „običnog“ čoveka. Iako je ljude teško svrstati u „koševe“ i definisati šta se podrazumeva pod „običan“, kolektivni ukus je nešto što nesumnjivo diktira rediteljima i scenaristima kakve će serije i filmove praviti. Tako godinama unazad gledamo reprize „Žikine dinastije“, „Boljeg života“, „Porodičnog blaga“, „Srećnih ljudi“. A rejtinzi govore u prilog tome da nam to i dalje nije dosadilo.

Reditelj kultnih serija Siništa Pavić je objasnio da je popularnost tih serija i 30 godina kasnije opravdana time što se sve one bave životima ljudi kao takvih.

– Svi moji tekstovi na televiziji su pisani o našem savremenom životu. A to znači o stvarnim problemima „malog“ čoveka, koji upravo ima ogromne probleme, najveće probleme ovog društva, koji u sebi nosi potencijal da bude žrtva, da bude pobunjenik ili da bude teret drugima oko sebe. Takav je bio Giga Moravac, takav je bio Šurda, koji traži neko zrno talenta u sebi. On traži da radi posao koji će voleti – to je nešto što se izgubilo danas, kada ljudi prihvataju bilo kakav posao samo da mogu da žive. On je bio neka vrsta romantične lutalice koja traži neki smisao. Da bude čovek, da se ispravi, da ga niko više ne potcenjuje – rekao je Pavić u jednom od svojih intervjua.

Problemi malog čoveka su večni, navodi:

– Menjaju se imperije, sistemi, ideologije, ali u svakoj od tih promena najviše tereta podnosi taj takozvani „mali“ čovek. Ali on nije „mali“, jer njegovi problemi su univerzalni. I kada ih obradiš tako da se on prepozna tu, to je recept za trajni uspeh. Te serije koje smo snimili gledaće se i dalje, za 20-30 godina od danas.

Kada je u pitanju književnost, statistički podaci govore da se u vrhu lista ne nalaze po književnom kvalitetu možda najbolji autori, ali ipak situacija nije ni tako crna. Kada je reč o 2019. godini, prema podacima iz srpskih biblioteka, čitalačka publika i dalje se češće opredeljuje za beletristiku, najviše za ljubavne, krimi-romane (popularne trilere) ili za štivo s istorijskom tematikom. Najčitanija je bila Jelena Bačić Alimpić, a odmah za njom Vesna Dedić.

Kada sagledamo brojne podatke o kolektivnom ukusu Srba, teško je izvesti zaključke. Stvaranje potrebe za kvalitetnim sadržajem je dugotrajan proces u kome učestvuju mnogi faktori. Svaki urednik, reditelj, scenarista, muzičar, glumac, ili bilo koji drugi umetnik, svako ko svojim radom utiče na duhovne aspekte ličnosti, nosi ogromnu odgovornost u kreiranju pozitivnog kolektivnog ukusa. Zbog neusklađenosti i konstantnih podela na „za“ i „protiv“ u svim oblastima, došlo je i do podela i kada je u pitanju konzumiranje brojnih sadržaja. Tako se „običan“ čovek lomi između rijalitija i „Ninove“ nagrade, između Bjelogrlića i Pavića, a kao i uvek, suština je negde između.

Andrić u top 10

U top 10 se ipak našao i Ivo Andrić, ali i veliki broj nominovanih za prestižne književne nagrade. Ovi podaci govore u prilog tome da je medijska promocija autora mnogo značajniji razlog za čitanje određenih autora nego što je to književna kritika.

Kreativnost se ne kupuje

Urednica zabavnog programa RTS Olivera Kovačević istakla je za „Vesti“ da je pravi ključ za zadovoljenje potreba prosečnog gledaoca pronaći meru.

– Najteže je imati originalnu ideju. Kreativnost je nešto što ne može da se nauči ili kupi. Osmisliti program koji će drugim ljudima biti interesantan nije lako. Potrebno je zadovoljiti potrebe ljudi, a istovremeno im ponuditi kvalitet i ne posegnuti za jeftinim trikovima – rekla je Olivera Kovačević.

Sutra – Šta Srbi gledaju, čitaju i slušaju (2): Kultura na infuziji