Uzorak DNK dobijen iz kostiju i zuba drevnih Evropljana koji su živeli pre 34.000 godina pruža uvid u poreklo multiple skleroze, otkrivajući da su genetske varijante koje sada povećavaju rizik od ove neurološke bolesti, nekada služile da zaštiti ljude od bolesti koje prenose životinje, pokazuju rezultati istraživanja.
Ispitivanje je obuhvatilo uzorke drevne DNK sekvencirane od 1.664 osobe sa različitih lokacija širom zapadne Evrope i Azije.
Ovi drevni genomi su zatim upoređeni sa modernom DNK iz UK Biobanke, koja se sastoji od oko 410.000 samoidentifikovanih „belih britanskih“ ljudi, i više od 24.000 drugih rođenih van Velike Britanije, kako bi se uočile promene tokom vremena, prenosi Rojters.
Jedno upečatljivo otkriće se odnosi na MS, hroničnu bolest mozga i kičmene moždine koja se smatra autoimunim poremećajem u kojem telo greškom napada samo sebe.
Istraživači su identifikovali ključni događaj migracije pre oko 5.000 godina na početku bronzanog doba kada su se stočari zvani narod Jamnaja preselili u zapadnu Evropu sa područja koje uključuje modernu Ukrajinu i južnu Rusiju.
Oni su nosili genetske osobine koje su u to vreme bile korisne i štitile ih od infekcija koje su mogle nastati od ovaca i goveda. Kako su se sanitarni uslovi poboljšavali tokom milenijuma, ove iste varijante su povećale rizik od MS. Ovo pomaže da se objasni, kažu istraživači, zašto severni Evropljani imaju najveću učestalost multiple skleroze na svetu, dvostruko veću od južnih Evropljana.
„Mi smo proizvod evolucije koja se dogodila u prošlim okruženjima i na mnogo načina nismo optimalno prilagođeni okruženju koje smo danas stvorili za sebe“, rekao je populacioni genetičar sa Univerziteta Kalifornija Rasmus Nilsen jedan od vođa istraživanja objavljenog danas u časopisu Nature.
Pre oko 11.000 godina, farmeri sa područja moderne Turske prešli su u Zapadnu Evropu, zamenjujući lovce-sakupljače.
„Jamnaje su bili prvi pravi nomadi u Evropi. Koristili su domaću stoku i konje da bi pristupili unutrašnjosti azijske stepe, gde se malo jede i pije, pa su sve nosili sa sobom. Fizički su bili neobično veliki, što možemo videti merenjem skeleta i takođe genetski, i očigledno prilično nasilni“, rekao je genetičar sa Univerziteta Kembridž i koautor studije Vilijam Bari.
Nalazi mogu imati implikacije za istraživanje i lečenje MS, dodao je on.
„Ovo menja naš pogled na MS, pomažući nam da razumemo njeno poreklo. Možemo da vidimo MS kao rezultat imunog sistema koji je efikasno evoluirao da se nosi sa nizom infekcija u ljudskoj prošlosti, ali koji sada postoji u veoma drugačijem okruženju. Ova razlika između prošlosti i modernog sanitarnog okruženja verovatno uzrokuje preaktivan imuni sistem. To implicira da bi trebalo da težimo da ponovo kalibrišemo imuni sistem, a ne da ga potisnemo“, rekao je Bari.
Visoka povezanost poreklom sa narodom Jamnaja postoji u severnim delovima Evrope, a vrhunac dostiže u Irskoj, Islandu, Norveškoj i Švedskoj.
Nalazi podvlače kako se genetske osobine mogu promeniti od korisnih do štetnih kako se uslovi razvijaju.
„Povećana je učestalost patogenih infekcija tokom bronzanog doba, zbog neposredne blizine ljudi i njihovih domaćih životinja, kao i zbog rastuće gustine populacije“, rekao je specijalista za računarsku evolucionu biologiju Univerziteta u Kopenhagenu i koautor istraživanja Evan Irving-Piz.
Prema njegovim rečima, tek u modernoj eri ove genetske varijante su postale višak za naše imunološke potrebe, što je, kako je naveo, rezultiralo povećanjem rizika od razvoja multiple skleroze i drugih autoimunih bolesti.
Istraživanje je osvetlilo i druge karakteristike Evropljana.
Pošto su Jamnaje genetski predisponirane da budu visoki, današnji severni Evropljani imaju tendenciju da budu viši od južnih Evropljana, koji u većoj meri vode poreklo od neolitskih farmera koji su genetski bili predisponirani da budu niski.
Istraživači su otkrili da stanovnici istočne Evrope imaju povećan genetski rizik za Alchajmerovu bolest i dijabetes tipa 2. Takođe su otkrili da se tolerancija na laktozu, sposobnost varenja šećera u mleku i drugim mlečnim proizvodima, pojavila u Evropi pre otprilike 6.000 godina.
