Šta je ključno u susretu Trampa i Sija – Amerika izbegla autogol

Jako je dobro što je došlo do sastanka Donalda Trampa i Si Đinpinga i što je protekao u konstruktivnoj atmosferi budući da su obe strane imale svest o značaju takvog sastanka i međusobnih odnosa, a to je i istaknuto u njihovim izjavama, kaže dr Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Iz izjava Trampa i Sija vidi se i želja za kompromisom i pozivom za novo globalno upravljanje gde bi dve zemlje trebalo da daju izuzetno važan doprinos, dodaje Mitrovićeva.

„Naravno, krenulo se od njihovih ekonomskih i trgovinskih odnosa i tu su predložena određena tehnička rešenja i modaliteti što će stručni timovi posle da razrađuju i sprovode u neke operativne okvire koji se onda mogu i sprovesti u delo. U suštini, neke do sada primenjivane restriktivne mere biće manje-više suspendovane u trajanju od gotovo godinu dana, a videćemo kako će se kineska strana ponašati vezano za restrikcije u vezi retkih minerala“.

Produžavanje primirja u trgovačkom ratu

S obzirom na to da je dogovorena poseta Trampa Pekingu za april 2026. a načelno i uzvratna Sijeva poseta, realno je očekivati da ovo „produžavanje primirja“ u trgovačkom ratu bude održavano sve to vreme kako bi se stvorila jedna konstruktivna atmosfera, dodaje Mitrovićeva.

Jasno je i da se na ekonomskom nivou poklapaju njihovi suštinski strateški interesi gde bi kineska strana trebalo da manje proizvodi a više troši, a američka da više proizvodi a manje troši, smatra Mitrovićeva.

„Čak je i otvoren taj prozor za koji sam najavljivala da bi ga bilo dobro otvoriti koji ipak zavisi od bezbednosnih, političkih, ideoloških i geostrateških prepreka, a to je da se otvori američko tržište za kineske investicije. Dakle, sve govori o tome da obe strane gledaju u budućnost i u budućnost bilateralnih odnosa, a naravno, kineska strana gleda dalje po prirodi svog pogleda na svet i međunarodne odnose. E sad, naravno da Amerikancima nije palo na pamet da traže da se Kinezi odreknu ruske nafte zato što im je ranije rečeno da se takav način komunikacije ne prihvata, a sa druge strane nisu ni u kakvoj poziciji da utiču na to da li će doći do nastavka ili smanjenja bilateralne trgovine između Rusije i Kine.“

U priči o Rusiji Tramp izbegao autogol

Samim tim bi ta prazna pretnja išla na američku štetu i zato su Amerikanci izbegli takav jedan autogol, ističe Mitrovićeva.

S druge strane, Kinezi su ih vrlo velikodušno pohvalili za jedan aktivan odnos ka pronalaženju aktivnog mira u Ukrajini i istakli svoju poziciju koja je od početka bila takva, dodaje Mitrovićeva.

Video snimak možete pogledati OVDE.

„I u tom smislu američki predsednik je dao izjavu da su oni prosto tražili pomoć kineske strane da se ukrajinski rat što pre okonča. Međutim, Tramp je sam kazao da je sukob zapao u tako duboke rovove da u takvim okolnostima nema druge no da se nastavi, što nam govori o tome da je sa kineske strane predočeno ono što i sam zna, a to su okolnosti zbog kojih je i započeo taj rat i njegovi suštinski uzroci. Dok oni ne budu otklonjeni, nema okončanja tog rata. U svakom slučaju on je izrazio očekivanja da će kineska strana pomoći a Kinezi su rekli da su uvek otvoreni za takvu vrstu pomoći“.

Obema stranama je svakako jasno gde je problem i na koji način se može rešiti i u tom smislu nije bilo ništa novo u odnosu na ono što se danas dešava u Ukrajini, dodala je Mitrovićeva.

Tajvan skinut sa dnevnog reda

Odsustvo razgovora o Tajvanu Mitrovićeva objašnjava činjenicom da je Tramp još u predizbornoj kampanji govorio da Tajvan ne treba da očekuje vojnu pomoć SAD kao vrstu pomoći i da se i sada tako ponaša.

„Sada kad želi jedan strategijski dogovor sa Kinom on ne želi tu nikakve smetnje, uključujući i Tajvan. Znamo da je on zaustavio poslednju redovnu isporuku oružja Tajvanu da prosto ne bi iritirao kinesku stranu pred susret sa Si Đinpingom do koga mu je bilo jako stalo. I sada ako bi Tajvan nastupio agresivno prosecesionistički kvario bi te američke planove o postizanju nekakvog poslovnog, pa onda i bezbednosnog dila koji bi trebalo da stvori uslove za ovaj prvopomenuti. Jer ovaj prvopomenuti je ključan za realizovanje Trampove strategije – učiniti Ameriku ponovo velikom. I ako Tajvan svojim ponašanjem to remeti, onda će biti kažnjen od strane SAD.“

U ovom slučaju, Tajvan je prosto zaobiđen kao tema koja bi mogla da iritira Kineze i koja bi svakako bila protumačena iz Pekinga kao mešanje u unutrašnje stvari Kine, što su Amerikanci, kao nikada do sada u susretima predsednika, uspeli da urade, zaključila je Mitrovićeva.

Sastanak Sija i Trampa

Predsednici SAD i Kine Donald Tramp i Si Đinping razgovarali su više od 90 minuta na sastanku koji je održan u Busanu, u Južnoj Koreji.

Posle sastanka Tramp je izjavio da je doneto mnogo odluka, a kineski predsednik je ocenio da bi dve zemlje trebalo da rade zajedno kako bi postigle „još velikih i konkretnih stvari“.

Donald Tramp i Si Đinping razgovarali su i o ukrajinskom sukobu na sastanku u Busanu i složili se da zajedno rade na njegovom rešavanju, ispričao je šef Bele kuće u avionu nakon poletanja iz Južne Koreje.