Srbima za pamćenje i opomenu

Redakcija

29.06.2014

Region

Vreme čitanja: 5 min čitanja

Otvorene kapije grada od Kamena: Dodik, Kusturica, Vučić

Tako su otvorene kapije grada od kamena, čudo arhitekture zablistalo na mestu "gde se dve reke ljube".

U kamene ulice Andrićgrada, pod njegove drvene strehe, na široke trgove, pohrlili su građani da se napoje kulturom, odmore oči i dušu na neimarskim vratolomijama, i na Vidovdan oslušnu dah slavne istorije kada su srpski heroji ginuli sa rečju sloboda na usnama.

Andrić je zapisao da je na Vidovdan 1914. godine nasilno prekinut teferič u Jaliji, poluostrvu na Drini i Rzavu, kada su u Sarajevu odjeknuli Gavrilovi pucnji u tiranina Ferdinanda.

Sudbina ili proviđenje hteli su da se u ovu tačku "u lijepom starom gradu Višegradu" zagleda Emir Kusturica i stotinu godina od ovog događaja tu sagradi grad od kamena, najstamenitijeg građevinskog materijala.

Da je Štraus video Gavrilove oči

Konstatujući da je Gavrilo Princip često pogrešno doživljavan i stavljan tamo gde mu nije mesto, Kusturica je rekao:
– Ja sam se dugo pitao šta bi bilo da je Štraus video da je Gavrilo imao plave oči, da li bi se pesma "Na lepom plavom Dunavu" zvala "Na lepim plavim očima". Večeras, cela planeta može da slavi zaraznu reč – sloboda – kazao je Kusturica.

– Ovaj grad je napravljen za pamćenje, on će biti nova lekcija iz renesanse, on se već pretvorio u kulturno dobro – rekao je Kusturica nakon otvaranja grada koga krasi pet veličanstvenih kula. Dodao je i da je grad "najjači organ pamćenja" u svakom pa i socijalnom smislu.

– Otvoreni Andrićgrad je poklon srpskom narodu u Republici Srpskoj i Srbiji koji svoju slavnu istoriju nikada neće zaboraviti niti je prepustiti nekom drugom – rekao je Milorad Dodik, a Aleksandar Vučić dodao kako veruje "da ćemo umeti i uspeti da sačuvamo ono što smo vekovima čuvali".

Sve je u Andrićgradu podsećalo na jun 1914. godine.

Natpisi na imenima ulica ćirilicom, latinicom, pa i arapskim pismom, plakati za pozorišne predstave iz tih dana, kostimi glumaca, filmovi, promocije knjiga o Sarajevskom atentatu.

Dodik: Želimo moćnu Srbiju

Dodik je rekao da su se predstavnici Republike Srpske i Srbije okupili na Vidovdan u Andrićgradu da pokažu srpsko jedinstvo, ali i da poruče svima da Srbi žele da očuvaju slobodu i mir koji su najvažniji.
– Republika Srpska, sa svojim ambicijama da postane snažna, ne treba da bude smetnja bilo kome, jer nema ništa protiv bilo koga. Mi, isto tako, želimo moćnu i jaku Srbiju, ne samo u ekonomskom, nego i u političkom smislu, jer to pripada Srbiji kao najvećoj i najmnogoljudnijoj državi na Balkanu – kazao je Dodik novinarima u Andrićgradu.

Sa zida bioskopa "Doli i Bel" "progledao" je Gavrilo Princip i njegovi mladobosanci, a onda je auto sa Ferdinandom i njegovom pratnjom krenuo od kapije ulicama kamengrada.

Na nebu iznad grada zalepršali su "anđeli", a jedan od njih u liku Gavrila spustio se na zemlju i pucao u Ferdinanda, čiji je auto prethodno besciljino lutao kamenim ulicama uz upozorenje na nemačkom "Pažnja, pažnja!"

Pred zgradom opštine "suđeno" je Pricipu, osuđen je i sa zapaljenim krstom na leđima otrčao je u istoriju.

Simbolika vremena iz 1914, vremena austrougarske represije nad Srbima, predstavljena je vešalima na Trgu Njegoša i u mističnom zdanju i prozorima budućeg hotela u Andrićgradu gde je na grudima obešenih pisalo "Srbin".

"Špigel": Carske mrvice iz Sarajeva

Svetska istorija kao "kajzeršmarn" (carske mrvice). Ovako je nemački magazin "Špigel" naslovio kritiku filma austrijskog režisera Andreasa Prohaske "Atentat – Sarajevo 1914", za koji kaže da je "trebalo da ispriča o ubistvu, a izgubio se u teorijama zavere".
U centru filmske priče nalazi se austrijski istražni sudija Leo Fefer, Jevrejin poreklom iz Hrvatske i koji je zaista saslušavao Principa i Čabrinovića, a sve drugo je samo fantazija scenariste – da se on "suprotstavio političkom pritisku, da je bio biciklista, nepušač i zaljubljen u sifražetkinju". Dok Fefer stoji na strani Pozitivnog, njegova suprotnost u filmu je mračni doktor Herbert Satler, ili kako ističe Špigel – "Nemac – šta drugo!"

– Da bi pamćenje valjalo treba ga osvežiti, a da bi budućnost za nas bila bolja, moramo zaštititi naš identitet – rekao je Kusturica.

– Svaki dan je jedna godišnjica i zadušnica a sva ta imena su žilište na kojima počiva srpski narod i njegova sudbina – rekao je akademik Matija Bećković.

Kasnije je podsetio da je srpski narod nedavno proslavio 900 godina od rođenja Stevana Nemanje, oca srpskog pravoslavlja, države i slobode, a da je devet vekova posle Emir Kusturica podigao Andrićgrad.

– Andrićgrad nije ništa drugo nego obretenije glave cara Lazara, ali ne samo to, nego i obretenije poezije Ive Andrića koji je simbol sveukupnog stvaralaštva – istakao je Bećković.

Ujedinjena Evropa na lekcijama iz istorije

Austrijski predsednik Hajnc Fišer rekao je u Sarajevu na obeležavanju 100. godišnjice atentata da se ujedinjena Evropa gradi na lekcijama iz istorije.
– Meni je poznato da je ovaj deo Evrope imao tešku i tragičnu prošlost i utoliko mi je više stalo da postigne svoj cilj mirnog napretka – rekao je Fišer posle koncerta Bečke filharmonije u sarajevskoj Većnici.
Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović ocenio je da nema adekvatnijeg mesta od Sarajeva da se pošalje "planetarna poruku mira, tolerancije, zajedničkog prožimajućeg života i poštovanja drugog i drugačijeg".
– Nećemo se baviti utvrđivanjem krivice za ono što se ovde dogodilo pre 100 godina, jer nas to može odvesti u ćorsokak novih međusobnih optuživanja i sukoba. Nama nije cilj ispitivati istoriju, tražiti krivce – rekao je Izetbegović.

Predsednik ruske Državne dume Sergej Nariškin i ministar odbrane Sergej Šojgu uputili su pismo-čestitku Kusturici koje je u Andrićgradu pročitao senator ruskog parlamenta i član državne komisije za istoriju Prvog svetskog rata Anatolij Lisicin.

– Skoro 100 godina Evropa umanjuje ulogu Rusije i Srbije u Velikom ratu. Došlo je vreme da se skuplja kamenje. Mi moramo da vratimo dobar glas vojnika Srbije i Rusije koji su ratovali u Prvom svetskom ratu – poručio je Lisicin.

Napomena o autorskim pravima:

Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.

Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.