Evropska komisija ocenjuje da je srpska ekonomija, uprkos globalnom usporavanju, na putu daljeg snažnog rasta, zasnovanog na investicijama i domaćoj potrošnji, i podstaknutog povećanjem zaposlenosti i nivoa prihoda u zemlji.
Evropska komisija je u najnovijoj, jesenjoj Ekonomskoj prognozi veoma laskava u opisu stanja srpske privrede, te tako konstatuje: da rast ostaje čvrts, da je usporavanje ostalo iza Srbije, da zemlja ostvaruje rekordno visok priliv stranih direktnih investicija koji podržava rast izvoza, da su rizici po budući razvoj izbalansirani i da je srpski budzet u odličnom stanju.
Projekcija privrednog rasta Srbije za ovu godinu povećana je za 0,1 procentni poen na 3,2 odsto.
Za iduću godinu, Komisija predviđa dalji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,8 procenata i od 3,7 procenata za 2021. godinu.
Komisija navodi da snažna domaća tražnja pokretač je rasta srpske ekonomije, što je praćeno ”snažnim uvozom”, kao i „značajnim rastom izvoza”.
Prema očekivanjima Komisije, uvoz će ubrzati rast na 9,5 odsto u 2019. godini, što je za 1,4 procentna poena više u odnosu na prolećnu prognozu.
Za iduću godinu predviđa rast uvoza od 7,8 posto, a za 2021. godinu od 7,5 procenata.
Komisija je je povećala projekciju rasta izvoza robe i usluga Srbije u ovoj godini sa ranijih 6,9 procenata na 8,1 odsto, dok se za naredne dve godine predviđa povećanje od 7,9, odnosno 7,4 posto.
”Očekuje se da će snažna domaća potražnja i u naredne dve godine ostati važan pokretač privrednog rasta, kome će značajno doprineti i potrošnja i investicije”, navodi se u dokumentu.
Komisija očekuje nastavak rasta realnih plata u Srbiji što će zajedno sa povećenim državnim transferima podstaći potrošnju u domaćinstvima naročito u 2020. godini.
”Očekuje se da će i državna potrošnja nastaviti da direktno podržava ekonomske aktivnosti kroz veću javnu potrošnju i kapitalne izdatke”, navode u Komiisji.
Kada je reč o investicijama, očekuje se da njihov rast bude ”umeren, ali i dalje snažan” s obzirom na dobre makroekonomske izglede, nižu premiju rizika zemlje, poboljšane uslove finansiranja i visok priliv stranih direktnih investicja.
Srbija, prema oceni Evropske komisije, nastavlja da privlači ”rekordno visoke i različite direktne investicije” i ”dobro je pozicionirana da zadrži jak izvozni zamah”.
”Stabilnost cena je i dalje dobra, a očekuje se da pritisci uslovljeni potražnjom u velikoj meri budu zadržani tokom predviđenog perioda”, stoji u prognozama Evropske komisije za Srbiju
U Komisji upozoravaju na spoljne rizike, zbog ”geopolitričkih i trgovinskih tenzija”, ali smatra da su oni izbalansirani i da u Srbiji postoji značajan prostor za politiku podrške privrednom rastu.
Evropska komisija zaključuje da je stabilan ekonomski rast, povećan broj zaposlenih kao i rast plata omogućio da Srbija održi dobre fiskalne performanse.
Navodi se da je Vlada Srbije revidirala budžet za 2019. godinu uz zadržavanje ciljanog deficita na 0,5 procenata BDP istovremeno osiguravajući dodatna sredstva za kapitalnu potrošnju, socijalne transfere, plate i troškove kamata za otkup kratkoročnih obveznica.
”Fiskalni izgledi ostaju optimistični. Predviđeni deficit se kreće oko srednjoročnog cilja deficita od 0,5 odsto BDP-a, a državni dug se predviđa da padne ispod 50 odsto BDP-a”, zaključuju u Evropskoj komsiji.
