Srbi utrli put do Meseca

Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki korak za čovečanstvo, rekao je astronaut Nil Armstrong, član američke posade Apolo 11, kada je pre tačno pet decenija zakoračio na Mesec. Prvi korak čoveka na površini nekog drugog nebeskog tela dogodio se 20. jula 1969. godine u 20.17 po Griniču, odnosno 21. jula u 2.56 po univerzalnom vremenu.

Ovaj veličanstven trenutak, koji je delovao kao naučna fantastika, putem direktnog TV prenosa gledali su ljudi širom sveta.

Svemirska trka

Osvajanju Meseca prethodila je svemirska trka koju su tih godina vodile SSSR i SAD. Prvo su Sovjeti rešili da osvoje kosmos. Tako su 1957. lansirali prvi veštački satelit sputnjik 1 sa psom Lajkom, koji je bio prvi sisar poslat u Zemljinu orbitu. Amerikanci su odgovorili na ovaj izazov i naredne godine lansirali svoj prvi satelit eksplorer.

Sovjeti su uzvratili sledećeg leta kada su poslali na Zemlju prve fotografije tamne strane Meseca putem lunika 3 a potom su 1961. lansirali vostok 1 kojim su poslali prvog čoveka u kosmos. Bio je to Jurij Gagarin koji je kružio u orbiti oko Zemlje.

Amerikanci nisu ostali dužni, te su dogodine poslali astronauta Džona Glena sa brodom frendšip 7 koji je ponovio Gagarinov podvig. Nadigravali su jedni druge u novim podvizima…. A onda su Sovjeti 1963. poslali prvu ženu u vasionu Valentinu Terješkovu, da bi već naredne godine lansirali vashod 1 u kojem su prvi put istovremeno boravila trojica kosmonauta. Amerikanci su iste godine poslali u kosmos sondu mariner 4 koja je načinila prve fotografije Marsa. Astronauti obe zemlje konačno su napustili kosmičke kapsule 1965. i lebdeli u bezvazdušnom prostoru.

Prva faza u osvajanju Meseca započela je 1966. kada su se iz SSSR i SAD na njegovu površinu prizemljile istraživačke laboratorije. Američki Apolo 11 bila je prva misija sa zadatkom da spusti ljude na Mesečevu površinu, peta misija u okviru Apolo programa sa ljudskom posadom i treća sa ljudskom posadom koja je letela prema Mesecu. Tada je počelo testiranje pogonskih raketa serije saturn koje će tročlanu posadu Apola 11 – komandanta leta Nila Armstronga, pilota komandnog broda Kolumbija Majkla Kolins i pilota lunarnog modula Orao Edvina Baza Oldrina dovesti na Mesec.

Istorijski podvig

Apolo 11 lansiran je iz svemirskog centra „Kenedi“, na ostrvu Merit, na istočnoj obali Floride, 16. jula 1969. u 9.32 po lokalnom vremenu (13.32 UT), pomoću već proverene trostepene rakete saturn 5. Njegov lunarni modul Orao bio je na Mesecu 21 sat, 36 minuta i 21 sekund, a Nil Armstrong je na površini Meseca proveo dva sata i 12 minuta, zajedno s Bazom Oldrinom. Za to vreme, Majkl Kolins je bio u komandnom modulu, u orbiti oko Meseca.

Astronauti su za sobom ostavili američku zastavu, pločicu u znak sećanja na palu posadu misije Apolo 1 i pločicu sa jedne od nogu lunarnog modula Orao na kojoj piše: „Ovde je čovek sa planete Zemlje prvi put spustio nogu na Mesec. Jul 1969. Došli smo u miru u ime celog čovečanstva“. Amstrong i Oldrin su prikupili skoro 25 kilograma materijala sa tla radi istraživanja i vratili se na Zemlju.

Letelica je 24. jula uspešno sletela u vode Tihog okeana, blizu Havaja. Tako je okončana i svemirska trka supersila u kojoj je SAD nadmašio SSSR.

U konstrukciji i dizajnu Apola 11 i rakete saturn 5, učestvovala su sedmorica stručnjaka srpskog porekla – „Serbo 7“, koji su u NASA bili poznati po duhovitom nadimku „Ćelavi orlovi“. Kao dokaz njihovog uspešnog rada postoji i neka vrsta plakete koju je napisao Majkl Kolins dok je kružio oko Zemljinog prirodnog satelita, a koju je poklonio timu po povratku na Zemlju. Na njoj piše: „Svemirski brod broj 107 pod nazivom Apolo 11 je najbolji svemirski brod koji je sagrađen i Bog ga blagoslovio“.

Ovaj natpis visio je uramljen u kancelariji Milojka Majka Vučelića, jednog od direktora čitavog Apolo programa. Kao glavni menadžer za sletanje astronauta na Mesečevu površinu, svojim inženjerskim znanjem odredio je sklop, oblik i namenu buduće letelice (Mesečev modul Orao) kojom su američki astronauti sletali i uzletali s površine najbližeg Zemljinog kosmičkog suseda.

U nemilosti komunista

Vučelić je rodom iz Garešnice (Zapadna Slavonija), srednju školu završio je u Bjelovaru, a na Mašinskom fakultetu u Zagrebu je diplomirao. Za vreme studija je završio jedriličarski i pilotski kurs u Vazduhoplovnom centru u Vršcu. Potom je otišao u Nemačku gde je radio za Mercedes-Benz u Štutgartu, a zatim za Ford u Kelnu. Odlazi u Ameriku 1956, a šest godina kasnije uključuje se u rad programa Apolo gde je bio odgovoran za kontrolu svih svemirskih letova.

Danilo Bojić, rodom iz sela Lipova kod Kolašina, bio je glavni inženjer i specijalista za sisteme kretanja i kontrolu reakcionih sistema u Apolo programu. Konkretno je bio odgovoran za čvrstoću rezervoara tečnog kiseonika i vodonika. Potiče iz ugledne i imućne porodice. Završio je gimnaziju u Peći, a pred kraj Drugog svetskog rata, sa ocem Petrom, povlačio se sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini prema Sloveniji. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Zagrebu, kao student generacije. Zbog političke nepodobnosti i pripadništva četničkom pokretu, nije bio u milosti komunističkog režima, te mu nije odobrena specijalizacija u Rimu. Emigrirao je u Ameriku.

Inženjer elektrotehnike Pavle Duić (Paul Duić) bio je zadužen za sistem distribucije električne energije na Apolo svemirskim brodovima tokom leta na Mesec. Rođen je u Sentervilu (Ajova) kao druga generacija svoje porodice koja je emigrirala iz Mrkopolja, Lika.

Mašinski inženjer Milisav Šurbatović, rodom iz Nikšića, bio je zadužen za prizemljenje i odvajanje svemirskih objekata na površini Meseca. Kao omladinac pridružio se četničkom pokretu, te je kao poručnik Jugoslovenske vojske čitav rat proveo u štabu đenerala Draže Mihailovića na Ravnoj Gori.

Inženjer Petar Galović (Peter Galović) iz Vajominga, čija je porodica emigrirala iz Like, bio je zadužen za osmišljavanje i obezbeđivanje katapultnog sistema u svemirskim brodovima misije Apolo. Preminuo je pre mesec dana u 92. godini života.

Slavoljub Sem Vujić, iz sela Fenj kraj Jaše Tomić u Banatu, kao inženjer je bio zadužen za istraživanje prestanka rada elektronskih uređaja na objektima koji su slati u svemir u okviru misija Apolo i Saturn.

Proslava u „Kenediju“

David Vujić (83), inženjer odgovoran za povezivanje programa u okviru Rokvel, NASA i ostalih kompanija u izradi objekata u okviru misije Apolo i nekadašnji portparol NASA. Rođen je u Midlandu, u porodici iseljenika iz Okučana (Zapadna Slavonija) i Gline (Banija) koji su u SAD došli pre Prvog svetskog rata. Diplomirao je na poslovnoj administraciji na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, Državnom univerzitetu Kalifornije. Radio je za američku vladu, između ostalog, kao predstavnik firme Panama, direktor programa odbrane i naoružanja američkog Kongresa i predsedavajući Komiteta za vojne programe u Pentagonu. Aktivan je u oblasti vojne avijacije, kosmičkih letova, sistema transporta, energije, razvoja tehnologije, unapređenja biznisa, marketinga i političkog lobiranja.

Pola veka od sletanja na Mesec obeležiće se na razne načine širom planete. Centralna proslava će biti 16. jula na mestu na kome je sve počelo – u svemirskom centru „Kenedi“, osnovanom 1962. od 10 centara američke agencije NASA.

Osnovna tema ovog jubileja je Prostor za bolji svet (Space for a better world), sa idejom da se čovečanstvo u kojoj meri ga je ovaj poduhvat ujedinio i pružio beskrajnu inspiraciju. Organizovan je i globalni projekat People’s Moon u okviru kojeg su svi mogli da se uključe svojim utiskom ili uspomenom, da postave svoje fotografije, video-zapise ili priče nadahnute sletanjem na Mesec, i tako postanu deo ogromnog foto-mozaika koji će biti otkriven tokom ovog meseca.

Radost u crkvi u Vašingtonu

Povodom 50 godina od sletanja na Mesec, Ambasada SAD u Beogradu organizuje seriju predavanja Davida Vujića, jedinog živog stručnjaka iz tima „Serbo 7“ Apolo. Ovo je objavljeno na sajtu Srpske pravoslavne crkve Svetog Luke u Vašingtonu, uz ispoljavanje beskrajnog ponosa što je upravo David Vujić njen odani parohijan. Svetinja u glavnom gradu SAD se na taj način pridružuje proslavi jubileja, uz molitvu Gospodu da podari pokoj dušama ostalih članova srpskog tima u misiji Apolo 11.

„Hjustone, imamo problem“

Milojko Majk Vučelić posebno se istakao u spasavanju trojice astronauta nakon teške havarije na misiji Apolo 13 1970. kada je došlo do eksplozije rezervoara sa kiseonikom. Tada je astronaut Džon Svajgert rekao „Hjustone, imamo problem.“ Za tu zaslugu uručena mu je Predsednička medalja slobode, najviše američko civilno odlikovanje. Ostaće upamćena njegova čuvena rečenica koju je izgovorio u centrali NASA za vreme kontrole ovog leta: „Hjustone, imamo problem.“

Kamen iz rodnog sela u kovčegu

Danilo Bojić, ugledni inženjer, i kako su ga japanske kolege zvale „Danilo Bojić von Kolašin“, pored naučnih radova objavljivao je i književna dela. Naučnik kojeg će istorija astronautike pamtiti kao konstruktora šatla Orao počiva u porti crkve Sv. Đorđa na groblju San Gabrijel u Los Anđelesu. Po njegovoj želji, u sanduku sa njim počiva srpski kamen iz rodnog Lipova.

Doček kosmonauta u Beogradu

„Dragi gledaoci, ne znam da li do vas dopire ova grmljavina… zemlja pod nama drhti… sve se trese… To je prizor užasan i veličanstven! Prvi ljudi krenuli su na Mesec!“

Ovo su reči kojima je inženjer Milivoj Jugin, legendarni TV komentator i najveći popularizator kosmičkih istraživanja na ovim prostorima, dočarao milionima Jugoslovena trenutak poletanja Apola 11. Zahvaljujući Televiziji Beograd SFRJ je bila jedina socijalistička zemlja koja je direktno prenosila sletanje na Mesec, i jedina čija je štampa izveštavala o ovoj misiji. Za američku televiziju Si-Bi–Es pripremila je emisiju o utiscima Jugoslovena. Predsednik Josip Broz Tito uputio je povodom ovog događaja poruku američkom predsedniku Ričardu Niksonu.

Već 18. oktobra 1969. kosmonauti Nil Armstrong, Edvin Baz Oldrin i Majkl Kolins doputovali su u Beograd čijim su se ulicama provozali u otvorenom automobilu, a narod ih je pozdravio ovacijima. Predsednik Tito ih je primio u Belom dvoru i odlikovao najvišim jugoslovenskim odlikovanjem za strane državljane koji nisu šefovi država – Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. Američki astronauti su poklonili Titu kopiju silikonskog diska ostavljenog na Mesecu sa urezanim porukama mira šefova 74 zemlje sveta, koje se mogu pročitati mikroskopom koji uveličava 70 puta. Među njima je bila Titova poruka: „Neka ovo grandiozno ispunjenje drevnog sna ljudskog roda – stupanje na daleko tlo Meseca, tog prvog suseda svih nas – približi ostvarenje vekovne težnje čovečanstva da živi u miru, bratstvu i saradnji.“

Josip Broz Tito je 1971. bio u zvaničnoj poseti SAD i po sopstvenoj želji posetio kosmički centar NASA – Kejp Kenedi u Hjustonu, odakle je lansiran Apolo 11. On je znao za izuzetan doprinos srpskih inženjera u ovom podvigu, ali domaća javnost je za to saznala nekoliko decenija kasnije.