Predstavnici srpske manjine u Albaniji okupljeni su u četiri udruženja, od kojih jedno aktivno radi, i sa ohrabrenjem su doživeli nedavnu posetu delegacije iz Beograda iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
U „Jedinstvu“ iz Fiera, grada na jugozapadu zemlje, gde živi znatan broj pripadnika srpske nacionalne manjine, kažu da je poseta iz Srbije bila obećavajuća, ali da očekuju konkretne rezultate.
Kako navodi izabrani predsednik Udruženja srpsko-crnogorske manjine iz Tirane „Skadarlija“ Salko Ferezaj Brajović, iako su imali razgovor u atmosferi koja je bila pod tenzijom sastanak je bio ohrabrujući, pa je sada lopta u dvorištu uprave. Udruženje koje predstavlja, zbog nedostatka pomoći, ali i komplikovane procedure pred albanskom administracijom, od osnivanja 2018. do danas nije ni počelo da radi.
Srba je sve manje
Posle razgovora sa delegacijom uprave, preduzeo je, kaže, dogovorene korake.
– Prisutni su bili ambasador i kolektiv ambasade. Taj razgovor je bio pod nekakvim pritiskom, pod nekakvom tenzijom. Ali na kraju razgovora mislim da smo uspeli da ih ubedimo da imamo pravo na sve ono što smo izjavili u medijima i izneli svoje mišljenje kako poboljšati i očuvati stanje Srba u Albaniji. Nadam se da su shvatili i da će nam obezbediti i stvoriti mogućnost da nas na neki način podrže – kaže Brajović.
Problema za Srbe u Albaniji je mnogo, kažu sagovornici Kosovo onlajna.
Pored loše materijalne situacije zbog koje nisu u mogućnosti da organizuju bilo kakve aktivnosti, jedan od najvećih je, navode, vekovna asimilacija i sistematsko proterivanje Srba s ovih prostora.
Mnogi Srbi su albanizovani
Predsednik Udruženja “Morača Rozafa“ iz Skadra, Pavle Jakoja Brajović ulaže napore da se srpski koreni ne zatru na ovim prostorima, ali konstatuje „Srba je sve manje“.
Oni koji su ostali da žive u Albaniji, danas žive kao i svi drugi Albanci, kaže Brajović.
– Srbi u Albaniji žive isto kao i sami Albanci, ali šteta je da je Srba godinama sve manje zbog raznih politika, države Albanije i svih događaja istorije, ali i zbog malo brige majke Srbije koja bi trebalo da pomogne više – kaže Pavle Jakoja Brajović.
Ne zna se tačan broj Srba koji na ovim prostorima žive još od vremena kneza Jovana Vladimira. U međuvremenu, neko se doseljavao, neko je odlazio, kaže Salko Brajović i dodaje da je migracija bilo i u vreme Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.
Objašnjava da u Albaniji danas žive i potomci informbirovaca, odbeglih komunista nekadašnje Jugoslavije.
– Mnogi su albanizovani tokom vladavine kralja Ahmeta Zogua, a kasnije i pod komunističkom palicom Envera Hodže, kada se sistematski gasio srpski identitet, kada su ukinute srpske škole, kada je bilo zabranjeno ispovedanje vere, menjala prezimena, a deci nisu smeli da daju srpska imena – kaže Salko Brajović i dodaje:
– Mi Srbi u Albaniji živimo vekovima, mi smo ovde autohtoni bez obzira što je u vreme balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, bilo dosta onih koji su otišli put bivše Jugoslavije. Mi smo starosedeoci na ovim prostorima.
Poslednji egzodus – devedesetih godina prošlog veka
Prema rečima Brajovića, poslednji egzodus Srba, pogotovu iz Skadra i iz okolnih pet sela koja su nekada naseljavali, desio se posle otvaranja granica Albanije devedesetih godina prošlog veka. Tada je, navodi, više od 5.000 ljudi iz Vrake, Boriča, Grilja, Štoja i drugih okolnih sela, otišlo u Jugoslaviju. To je, objašnjava, iskoristila ovdašnja vlast, i srpske napuštene kuće i imanja naselila došljacima sa severa Albanije.
– Kasnije, Zakonom o poljoprvrednom zemljištu iz 1991. godine vlast je legalizovala sopstvenu krađu – dodaje Brajović.
Zakonom o zaštiti nacionalnih manjina, koji je albanska vlada usvojila oktobra 2017. godine Srbi u Albaniji priznati su kao nacionalna manjina pored Grka, Vlaha, Rumuna, Bugara, Severnomakedonaca, Roma, Crnogorca i Egipćana.
Popis stanovništva u Albaniji trebalo bi da se održi tokom ove godine, ali Salko Brajović od njega ne očekuje mnogo, jer kaže ne samo kod Srba već i kod ostalih pripadnika nacionalnih manjina u Albniji i dalje postoji strah o slobodnom izjašnjavanju.
– Za popis nemam nikakva očekivanja, jer prvo oni neće doći da popišu tamo gde znaju da žive Srbi. A jedan deo zbog situacije u kojoj se nalaze, zbog članova porodice koji su zaposleni plaše se da ne izgube posao, i zbog toga se neće izjasniti taj jedan deo – ocenjuje Brajović.
Prema zvaničnim podacima albanskog Nacionalnog zavoda za statistiku (INSTAT), a prema popisu iz 2011. godine, u Albaniji živi svega 155 Srba. Taj popis nije priznalo ni jedno udruženje manjinskih naroda u Albaniji.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
