Srbi stigli i do Marsa!

Američka svemirska agencija NASA dodelila je jednom krateru na Marsu ime Jezero, po maloj opštini u Republici Srpskoj. NASA, naime, planira da 2020. godine pošalje svemirsku misiju i rover u ovaj krater radi naučnih istraživanja.

Tragom ove informacije, „Vesti“ su istražile koliki je broj astronomskih objekata u svemiru, odnosno Sunčevom sistemu, koji nosi imena ljudi i mesta iz regiona. Veličina univerzuma je nemerljiva, samo u našoj galaksiji – Mlečnom putu, postoji nekoliko milijardi zvezda, bezbroj malih planeta, asteroida, meteora, kratera. Kako pola u šali, pola u zbilji kažu neki astronomi, „svaki čovek na Zemlji može da ima neki svemirski objekat nazvan po sebi i da ih još ostane neimenovanih“.

Počast genijima

Koji su svemirski objekti nazvani po po poznatim i manje poznatim ljudima i mestima iz Srbije, razgovarali smo sa Milanom Jeličićem, sekretarom Astronomskog društva „Ruđer Bošković“ na Kalemegdanu u Beogradu.

– Na Mesecu imate krater Ruđer Bošković, a na tamnoj strani meseca krater Tesla koji su predložili Rusi. Oni su dali i ime krateru na Mesecu po Andriji Mohorovičiću, čuvenom hrvatskom i svetskom geofizičaru. Na Marsu postoji krater Milanković, ime koje su dali Amerikanci, jer Milankovića smatraju jednim od najvećih geofizičara svih vremena.

Najviše Srba ima na malim planetama, koje su dobile imena po našim ljudima. Treba znati da novootkrivenu planetu ne može niko nazvati po sebi, ali mogu drugi da to predlože.

– Postoji oko 600.000 malih planeta, ali to nije konačan broj, koje se uglavnom nalaze u pojasu između Marsove i Jupiterove putanje. One su od po hiljadu kilometara u prečnik, a ako računamo i one koje su po nekoliko desetine metara prečnika, u pitanju su milioni – počinje vrlo zanimljivu priču Jeličić o zvezdama, planetama i Srbima.

– Male planete nazvane po našim mestima su 1564-Srbija, 1517-Beograd, te 1700-Zvezdara po našoj čuvenoj astronomskoj opservatoriji, koja se nalazi u ovom delu prestonice Srbije. Zatim, tu je mala planeta 2348-Mišković, nazvana po nekadašnjem direktoru Opservatorije na Zvezdari, koja je za njegovo vreme i podignuta, Vojislavu V. Miškoviću – objašnjava Jeličić.

Interesantna je i priča o maloj planeti 1555-Dejan, nazvanoj po sinu astronoma Pere Đurkovića.

– Naime, Đurković je 1936. godine radio na malim planetama u Kraljevskoj opservatoriji u Briselu – Ikl. Tamo je boravio šest meseci i upoznao Belgijanca Fernanda Riga, sa kojim je zajedno radio i stvorio doživotno prijateljstvo. Kad je počeo Drugi svetski rat, Pera je kao rezervni artiljerijski oficir mobilisan, a potom i zarobljen, te završio u oficirskom logoru u Nirnbergu.

Pečat prijateljstva

Dok je bio u logoru rodio mu se sin Dejan.

– U to vreme Rigo je otkrio jednu malu planetu i dao joj ime po sinu svog prijatelja Pere, 1555-Dejan, kako bi tako pokazao da njihovo prijateljstvo i dalje važi. Poslao mu je u logor publikaciju u kojoj je ta odluka objavljena, kako bi Đurkoviću podigao moral. Oni su ostali veliki prijatelji i nakon rata, a Dejan Đurković je postao režiser, a onda otvorio prvu agenciju koja je u SFRJ organizovala festivale i gostovanja pevača širom tadašnje Jugoslavije, čuvenu Spektru – prepričava Jeličić.

Srpski naučnici su takođe dobili „svoje“ male planete. Tako je po čuvenom naučniku nazvana 2244-Tesla, pa 57868-Pupin, koju je Vladimir Benišek, unuk čuvenog astronoma Milorada Protića. Tu su 1605-Milanković, po Milutinu Milankoviću, te 1554-Jugoslavija. Zatim su tu 3900-Knežević, po srpskom jedinom živom astronomu akademiku Zoranu Kneževiću, koju su tako nazvali Italijani. Potom 11805-Novaković, po astronomu koga su Amerikanci predložili da ponese ime novootkrivene male planete, te 5639-Ćuk, po Srbinu Matiji Ćuku koji je otišao da se bavi astronomijom u SAD i po njemu su ovoj maloj planeti tamo dali ime.

Malu planetu Milošević su tako nazvali Italijani po astronomu iz Venecije Iliji Miloševiću, čija je porodica iz Boke Kotorske.

– Zanimljivo je i da postoji mala planeta 6589-Janković, nazvana tako po Filipu Cepteru, odnosno Milanu Jankoviću. On je navodno dao Ukrajincima novčanu pomoć za jednu njihovu opservatoriju, pa su njemu u čast oni tako nazvali jednu malu planetu – završava Jeličić zanimljivu priču.

Protići „osvojili“ univerzum

Interesantna je priča i o porodici čuvenog astronoma Milorada Protića, direktora opservatorije na Zvezdari.

– Po njemu je nazvana mala planeta 22278-Protić, koju je otkrio jedan Belgijanac. On je otkrio malu planetu 1564-Srbija, kao i malu planetu Zvezdara i Mišković, po Vojislavu V. Miškoviću. Po svojoj ćerki Protić je imenovao malu planetu koju je otkrio 5397-Vojislava, a i malu planetu, koju nije on otkrio, 1724-Vladimir, predložio je i nazvana je po njegovom unuku, sinu Vojislave – objašnjava Jeličić.

Zanimljiva je i priča o jednoj maloj planeti kojoj je takođe Protić dao ime.

– U vreme komunizma sa Zvezdare su tražili novac da se obnovi opservatorija. Neka referentkinja u tadašnjem SIV je odobrila novac, pa su odlučili da njoj u čast dozvole joj da imenuje jednu malu planetu. Tako je 1678-Simonida dobila ime, nazvana po trećoj ženi srpskog kralja Milutina – opisuje Jeličić kako su sve svemirski objekti dobijali imena.

Od Krima do zvezda

Na svetloj strani Meseca postoji krater Brener. To je pseudonim Srbina iz Trsta Spiridona Gopčevića.

– Priča o njemu počinje još u vreme Krimskog rata. Njegov otac, takođe Spiridon, bio je veliki brodovlasnik u Trstu. Tokom rata, 32 broda sa žitom je ostalo u luci u Odesi, gde je propalo, a on je zbog ogromnog gubitka počinio samoubistvo. Njegov sin je otišao u novinarstvo, počeo da se bavi astronomijom i imao malu opservatoriju u Malom Lošinju. Tamo su mu dolazili prijatelji astrnomi i zbog njegovog gostoprimstva odlučili da krater na Mesecu nazovu po njegovom pseudonimu – prepričava zanimljivu istoriju srpske astronomije Jeličić.

Tito luta svemirom

Između Marsa i Jupitera luta mala planeta nazvana po jugoslovenskom doživotnom predsedniku, 1550-Tito. Nju je pre Drugog svetskog rata otkrio astronom Milorad Protić. Dok su obavljena merenja i određivana putanja, završio se rat, a on je tada predložio da se ona imenuje u čast Josipa Broza Tita. Međutim, praksa je da se ne daju imena objektima po političarima za njihovog života. Međunarodna astronomska unija nije htela da prihvati ovo ime, pa su zahtevi trajali 30-40 godina.

– Pred smrt Josipa Broza, Protić je poslao pismo da odustaje od imenovanja njemu u čast, ali su u Međunarodnoj astronomskoj uniji već odlučili i ipak nazvali Titu u čast ovu malu planetu – kaže Jeličić.

Umesto fabrike – opservatorija

Nakon Prvog svetskog rata Srbija je trebalo da dobije velike reparacije od Nemačke. Tadašnji direktor opservatorije na Zvezdari Milan Nedeljković uspeva da nagovori srpsku Vladu, da umesto jedne fabrike, od Nemačke kao odštetu dobije astronomsku, meteorološku, magnetsku i seizmološku laboratoriju. U tome je i uspeo i tada kreće pravi razvitak astronomije u Srbiji.