Imajući u vidu primanja, koja su na dnu evropske lestvice, to je zaista mnogo, ali, situacija u okolnim zemljama mnogo je lošija, rekao je Dugalić za sutrašnje "Novosti", navodeći da građani u Crnoj Gori duguju po 1.450 evra, u Mađarskoj 2.000, u Hrvatskoj čak 4.000 evra, a standard im je tek za nijansu bolji nego kod nas.
Povodom odluke da se limit za mesečnu ratu na bankarske kredite poveća sa 30 na 40 odsto, a za stambene sa 50 na 60 odsto zarade, Dugalić je rekao da je povećanje granice za zaduživanje samo mera kojom se potvrđuje ono što odavno postoji.
"Zbog rasta kursa evra u proteklih godinu i po za 20 odsto, mnogi građani su se našli u problemima – mesečna rata im je prelazila trećinu plate. Ovo je dobar potez, jer 40 odsto nije veliki procenat, ali sa prosečnom platom od 320 evra svako opterećenje je veliko", rekao je on.
Dobra privatizacija
On je ocenio da jedina grana gde je privatizacija dobro urađena jeste bankarstvo, navodeći da je kupovinom banaka u zemlju ušlo tri i po milijarde evra, a broj zaposlenih se sa 20.000 povećao na 32.000 ljudi. "Pre nekog vremena sve banke su prošle ‘stres test’ Narodne banke, koji je trebalo da pokaže koliko su spremne na nepredvidive situacije. Rezultati su pokazali da mogu uspešno da odole svim izazovima", naveo je Dugalić. |
Dugalić je istakao da uvek postoji mogućnost da povećanje kreditnog limita utiče da se stanovništvo još više zadužuje i da zato Udruženje banka uvek savetuje građane da budu oprezni prilikom uzimanja kredita.
On je naveo da je veliko interesovanje za kredite sa stimulativnim kamatama i da je podeljeno više od 25.000 subvencionisanih zajmova od 300.000 dinara, dodavši da su uslovi primamljivi, jer se prve godine plaća samo kamata, a tek kasnije glavnica.
"Ali, opet ističem, tu se krije velika zamka i građani moraju dobro da razmisle hoće li i za dve-tri godine biti sposobni da vraćaju kredit", upozorio je Dugalić.
Kad je reč o uticaju krize na izmirivanje mesečnih obaveza, on je naveo da je pre godinu dana neurednost u izmirenju dugova bila 1,5 odsto, a sada se popela na 3,3 odsto.
"Situacija nije dobra, ali, iskreno, očekivali smo mnogo veći postotak kašnjenja. Naši građani su, i pored loše ekonomske situacije, izuzetno obazrivi prilikom uzimanja kredita, uredne su platiše rata i mnogo su odgovorniji i od privrede i od države", naglasio je Dugalić.
Prema njegovim rečima, situacija sa kompanijama i preduzećima je mnogo lošija.
"Iz meseca u mesec procenat docnje mesečnih rata raste i sada je već 12 odsto. Prethodne decenije nismo reformisali privredu i sada plaćamo danak", istakao je Dugalić.
Ocenjujući ekonomske prilike u zemlji, on je izneo mišljenje da je "najteže prošlo".
"Posle dužeg vremena proizvodnja beleži blagi porast, ali tek kada uzlaznom putanjom krenu izvoz i investicije moći ćemo da kažemo da je kriza iza nas", istakao je Dugalić.
On je rekao da su stambeni krediti još dominantni, jer, i pored duge otplate, građani njima rešavaju svoju budućnost.
Keš krediti sada stagniraju, prvenstveno zato što su kamatne stope izuzetno visoke. U poslednja dva meseca popularni su i krediti za refinansiranje, naveo je Dugalić.
On je rekao da će pred Dejanom Šoškićem, koji bi uskoro trebalo da postane novi guverner, biti zadaci kaokao što su monetarna kontrola, disciplina inflacije i, naravno, politika deviznog kursa.
"To su polja gde će svakako trpeti pritisak, ali verujem da će na najbolji način odgovoriti zahtevima posla", rekao je Dugalić.
