Srbi neće pognuti glave

„Živelo Kosovo!“ „Živela Srbija!“ „Živeli Srbi slobodni i nezavisni!“ To su poklici kojima je počela i završila se manifestacija posvećena obeležavanju 20 godina od NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.

Trg Trokadero, čiji pogled privlači Ajfelov toranj u kojem su satkani i postulati zemlje Francuske, odnosno „sloboda, bratstvo i jednakost“, ovaj put, a dešavalo se i ranije, razaslao je glas Srba, duboko pogođenih i uvređenih režijom svetskih moćnika koji su zbog ličnog interesa pogazili međunarodno pravo.

U ovom danu je svaki Srbin, stigavši na Trokadero, doneo svoju tugu, ali i nadu da će se budući svet promeniti u pravednijem smeru. Stoga, u dekoru brojnih trobojki, ispisanih parola, majica i kapa i govora koji su se nizali, ni u jednom trenutku nisu poljuljani srpski ponos, dostojanstvo i odlučnost. Ne, Srbi neće pognuti glave.

Skup je organizovao Saveza Srba Francuske (nažalost, nije prisustvovao nijedan predstavnik Ambasade Srbije), govornici su, na francuskom (da se dalje čuje) rasvetljavali 20 godina dugu neublaženu srpsku bol, pominjali istoriju, vekovno prijateljstvo sa Francuzima, režiranu izdaju dirigovanih francuskih političkih predvodnika, NATO udare kao sramnu najnelegitimniju odluku, opštu neosetljvost na stravične posledice koje će osetiti dolazeće srpske generacije.

‘

Ukratko, užas za koji se opredelio moderni surovi svet. Hej, svete, možeš li to čuti, razumeti, može li ti se savest razbuditi, ako ništa drugo to je tvoj dug prema više od 2.000 nevino poginulih, od kojih 89 dece, 22.000 ranjenih, a i prema razrušenoj zemlji ili nikad uplaćenoj ratnoj odšteti?!

U minutu ćutanja svima okupljenima jeza je zastrujila telom, ali i posle dok su horski pevali „Vidovdan“ i „Tamo daleko“. Ono što je posebno impresioniralo jeste brojno prisusustvo mladih koji nisu ni bili rođeni tokom NATO agresije.

– Ovde smo da pokažemo da nas ima svuda na svetu i da nikad nećemo zaboraviti agresiju „humanitarne“ NATO politike. Učili smo to od roditelja koji danas nisu mogli da dođu. Mi Srbiju volimo, idemo joj, tamo nam je društvo, tamo je najlepše i napišite NATO treba ukinuti! – izgovorila je Nataša Petronijević (17) u društvu Aleksandre (16) i Jelene (12) Vučković i Anđele Korać (15).

Nenad Jagodić iz okoline Jagodine visoko je izdigao zastavu i uramljene letke, kivan je na NATO što se nikad nije izvinio za agresiju, a hvali se zločinom. Dimitrije (18) je uz oca Gorana Vicentića, iz Valjeva su, ponavljaju da su ljuti što svet ni dalje Srbiji ne dozvoljava da se uspravi.

– Evropo i svete, prestanite da vršite genocid nad srpskim narodom! – glasno izgovara Beograđanka Mila Ranković.

A šta se može uraditi, šta menjati? Gordana Popović, Dragana Jeličić, Dragana Tanasijević i Mirjana Lukaj, prigrlivši zastave, ovako tumače:

– Nejaki smo. Možda, moliti se Bogu? Nažalost, ne ide nam u prilog konstatacija: koliko nas ima u Parizu, sramota je da nas ovde nije više. A Srbiji smo potrebni.

Anik prelazi na pravoslavlje

Anik Turk je Francuskinja, iz ruke u ruke prebacuje dve srpske trobojke:

– Sad su ovo moje zastave, postala sam Srpkinja, tako se osećam. Uskoro prelazim u pravoslavlje.

Ne napuštati Kosovo

Za govornicom se pojavio mladi doktorand na istorijskom fakultetu Francuz Pol Antoan, oduševio je poznavanjem prošlosti Srbije i Kosova:

– Jedini izbor kneza Lazara bio je boriti se, a bio je sam. Danas je osam milion Lazara, ne, ne možete napustiti Kosovo!

Izbacivani sa časova

Fotografišu se Dimitrije, trojica Nikola, dva Stefana. Stefan Stanković pamti da su ga u školi izbacivali sa časa jer je pokušavao da prenese ono što se zaista dešavalo, Miona Srećković (17) je dodala da u školi Francuzi „sve ulepšavaju kako ne bi imali grižu savesti“, Emi Stefanović (16) uvek zaboli što o „svim bivšim jugoslovenskim narodima pričaju dobro, a samo o Srbima loše“.

Nećemo zaboraviti

Argumentovanu sliku kompletnog ondašnjeg i današnjeg stanja slikovito su izneli Romeo Milošević, potpredsednik Saveza Srba Francuske i prof istorije Aleksi Trud. Dušan Gujaničić, doktorand prava na Sorboni je održao impresivan čas istorije, prava, herojstva i morala naspram mafije, trgovine droge, socijalne bede i mračne realnosti Kosova, uz želju da Francuzi budu „kao nekad“, dok je Đuro Ćetković, predsednik Saveza Srba Francuske sažeo:

– Mi smo hrišćani, možemo oprostiti, ali nikad zaboraviti, ni 20 godine posle, kao ni 200 godina posle.